PSIHODRAMA   GRUPNA   TERAPIJA
 poglavlje  koje je napisao  Martin Davies, a  iz  knjige  Grupna terapija u V.  Britaniji 
                               Martin  H.  Davies  je psihijatar , psihodramski I dramski terapeut  I grupni analiticar. 

Istorijski  kontekst      Od svih savremenih pristupa  ka humanom  emocionalnom razvoju-rastu I lecenju, a  koji pretenduju da se nazovu Grupna  Terapija,   Psihodrama  je  izrazito napred , vodi  u ovom polju.  Osnivac , zacetnik psihodrame  J. L. Moreno  prvi je upotrebio termin  Grupna  Psihoterapija 1932 godine..     I u isto  vreme on je razvio tehnike Sociometrije, demonstrirajuci , pokazujuci  kako ljudske  grupe – human   groups ,  spontano I nesvesno  uspostavljaju unutrasnju strukturu  uloga I odnosa  koji podvlace njihove spoljne karakteristike ( Anderson 1974g )
  Eksperimenti u kojima je Moreno  ohrabrio pojedince da rade na njihovim emocionalnim problemima , kroz odigravanje problema u kontrolisanoj I podrzavajucoj  grupnoj sredini.poceo je  oko 10 g ranije, oko 1922g . Ovo je proizislo iz prirodne veze -, braka  , Morenovog zivotnog entuziasticnog   posvecenja  kreativnim umetnostima , posebno poeziji , filozofiji I pozoristu.  A takodje  I sa      podjednakom  snaznom odlucnoscu   da studira socijalno ponasanje objektivno.  Takodje su I neke druge terapije   kasnije uvele – inkorporisale  igranje uloga – role  playing  ili slicne dramske tehnike u svoj repertuar.  Ali jedino je Psihodrama  cvrsto ukorenjena  u Morenovo posebno vidjenje  socijalne  prirode covecanstva . Iz ovoga je psihodrama rasla I bez ovoga ne bi mogla da prezivi kao koherentni sistem teorije I prakse. 
U cemu je onda ovaj posebni pogled , pristup  . U tome sto istice ono u nasoj   ljudskoj  ,  vrsti  , taj  prirodni kreativni  nagon , pokretac . Potrebu da istrazimo I dozivimo zivot I to odmah u sadasnjosti.  Prvo je to uoceno u imaginativnoj mastovitoj decjoj igri.  Ova  spontanost nastavlja  se I  ispoljava u svakom kreativnom aktu koji izvodimo , u nasem misljenju , recima I delima.  Ali kao ljudi mozemo jedino napredovati I naci smisao nas samih  kroz nasu communion – komunikacija , bliskost , ucesce , delenje, jedinstvo   sa drugim ljudima.   Mi smo product - proizvod I naseg ponasanja  prema drugima  u nasem svetu I njihovog odgovora nama, od toga zavisi ( u to verujemo ) da bi validirali, ucinili vrednom  nasu  percepciju nas samih I nasu percepciju tih  drugih . Tako puna ekspresija nase kreativne energije zavisi jednako od drugih kao I od nas samih. 
Moreno je rodjen  1889 (ili 1892 )  u Sefardskoj jevreskoj porodici u Bukurestu.  Morenoje od svoje 4g  ( ili 6g ) ziveo  u Becu.  Gde je studirao na univerztetu prvo matematiku I filozofiju   od 1910 do 1912 . pre nego sto se upisao na medicinski fakultet. Jos kao student bio je impresioniran sposobnoscu  dece da odgovaraju razlicito- variedly  I kreativno dok su igrali price koje im je on ispricao.
  Kasnije je Moreno inicirao  diskusione grupe sa prostitutkama u Becu  I zapazio je kako ove grupe ispoljavaju  autonomiju I strukturu I kako kolektivna dinamika  interaktuje – reciprocno medju deluje  sa potrebama individue  za samo ispoljav anjem – self expressioni I potrebom za  priznanjem  - biti priznat , vrednovan.– recognition .
  Kada se kfalifikovao  kao doctor ( ili pri kraju studija ) 1917  ,Moreno je 3g bio lekar kampa za izbeglice na austrisko – italijanskoj granici.   .  Za to vreme neformalno posmatranje grupnih struktura  vodilo ga je da sugerise autoritetima. vlastima   da ovi principi  treba da budu aktivno upotrebljeni u organizovanju zajednice – community
.( komentar: Moreno je u izbeglickom kampu omogucio da se vise porodica medjusobno  izabere da zajedno zive u barakama. Ovo je bio sociometriski uzajamni  izbor .Moreno je organizovao I grupne sastanke izbeglica. Rezultat je bio da  su se konflikti I kriminal u kampu smanjili )  
 Moreno je izmedju 1921 I 1923 g  radio sa grupom  mladih glumaca u Becu. Upotrebio je improvizaciju  da  dramatizuje  aktuelne dogadjaje .  U ovom Teatru Spontanosti  uskoro je postalo  ocigledno  da bez teksta – script I bez detaljne direkcije – vodjenja  , glumci  vise I vise  express- ispoljavaju svoje  sopstvene  licnosti  .Korak od ovoga pa do igranja samoga sebe bio je pocetak psihodrame. 
 1925g Morenoje emigrirao u USA I demonstrirao je svoj metod publici u Impropty theatre  (  Imprompty- dato u trenutku , improvizacija bez prethodne pripreme )  . Koji je osnovan u Njujorku. Psihodramske metode on je primenio I da pomogne  obespravljenima – deprived  I lose prilagodjenima –maladjusted    u drzavnim institucijama ( skole za mlade delikvente , zatvori )
  Morenovo klasicno delo < Ko ce preziveti? Osnovi  Sociometrije , Grupne Terapije I Psihodrame >… Who shall survive?   Foundation of Sociometry , Group Psychotherapy and Psychodrama  ( izdato 1934 I 1953g  prevedeno je na srpsko-hrvatski ) .  Morenov sanatorijum ( privatna bolnica I skola psihodrame ) osnovan je u Beacon kod Njujorka 1936g .
 A 1937 je publikovan prvi  casopis iz ove oblasti  Sociometrija . U tom periodu su tehnike I format psihodrame koja je od tada praktikovana , bili vec  dobro razvijeni I 1940 tih I 1950 tih  bili su siroko korisceni u psihijatriji  , edukaciji I korektivnim ( popravno vaspitnim ) ustanovama. Kroz celu USA. A  Americka Asocijacija –Society , za Grupnu psihoterapiju I Psihodramu  omogucila je bazu za profesionalni trening I razvoj metoda psihodrame.
  Ipak psihodrama je manje bila prihvacena u evropi I najmanje u Britaniji. Nekoliko prionira psihoterapeuta  naprimer Maxvell Jones ( jedan od zacetnika grupne terapije I terapijske zajednice u Britaniji )  prihvatili su je.  Ali generalno  talking groups ( pricajuce , govorece  verbalne grupe ) koje su bile cvrsto bazirane na klasicnoj Frojdovoj  psihoanalizi su pretegle , imale su vecinu.  Od oko 1970 mozda stimulisane sirenjem senzitivnog treninga , Senzitivity training, trening osecanja.., Tranksacionalne Analize , Gestalt terapije , porodicne terapije … u kojima su mnoge  ideje psihodrame bile ponovo otkrivene. Tada oko 1970  doslo je da se   ponovo podize , ozivljavanje  interesa za Psihlodramu. Ali je ipak Psihodrama  je malo upotrebljavana , primenjivana u malo centara u britaniji.  Za to je verovatno vise razloga . To nisu samo emocionalni I fizicki zahtevi  koje psihodrama trazi od terapeuta , nego I stalni nesporazumi sta je psihodrama I sta pokusava .
 Kada je Moreno upocetku eksperimentisao sa psihodramom  on je ucestvovo u redovnim seansama  sa istim glumcima I publikom.. clanovima njegovog Teatra Spontanosti .Kasnije u Njujorku on je poceo da poziva clanove publike da se pridruze ( izadju na scenu ) u impulsu trenutka ( spur of the moment ) bez ikakve ozbiljne pripreme ili pracenja tog iskustva kasnije .( bez follow up ) Ovo se jos uvek desava na demonstracijama, pokazivanjima metoda  psihodrame , na kratkim radionicama ili  konferencijama – kongresima za profesionalne radnike – terapeute… Postoje kritike ovakve primene psihodrame , jer ova primena  ne izgleda  da je senzitivna , osetljiva  na moguce kontra terapijske  efekte  naglog eksponiranja ljudi  osecanjima I iskustvima  koje inace  normalno izbegavaju, I   tada   nisu imali svesnu  nameru da istraze  ta iskustva. 
Ako   otkrivene emocije   nisu adekvatno proradjene ( worked trough) moguce je da oni umesani , ukljuceni ( involoved ) u seansu  mogu otici sa  uznemirenim  (disturbed ) osecanjem da su bili zavedeni  u zbunjujuce , neprijatno  samo otkrivanje.  I onda sa odlukom  da nemaju vise nista sa psihodramom. Ove posledice mogu biti I preuvelicane , ali  njih ne treba lako otpisati. Morenova harizmatska prisutnost  I verovanje u metod  je primer koji su  manje nadareni  ucenici pokusali  cesto  pogresno da kopiraju , imitiraju.
 Psihodrama  grupna  terapija  pretstavlja pokusaj da se kombinuje razumevanje grupnog procesa I potrebe da se dozvoli da se to ( grupni proces )  razvije  spontano sa mocnim facilitirajucim . olaksavajucim , oslobadjajucim tehnikama psihodrame. Izgleda da ce ovo ostati kontraverzno. Ali treba priznati prihvatiti da za sve ljude  pa I za  one najmanje emocionalno ostecenje ,spori  , suportativni , podrzavajuci, izdrzljivi , kontinuirani  grupni pristup je jedini koji omogucava  da se duboko postavljeni I bolni problemi , pitanja , obuhvate ( to tackle ) realisticno .
 Pojava  Britanske Psihodramske Asocijacije u 1980 tim  duguje mnogo  Internacionalom Holwell Centru za Psihodramu  koji je osnovala  1974 u Devonu  Marcia Karp. Ovo je omogucilo  stvorilo jezgro dobro , solidno treniranih praktikanata ( psihodramskih terapeuta ) ciji je rad u raznim centrima u Britaniji  pomogao da se edukuju njihove profesionalne kolege I da se suprostave  njihovim razumljivim sumnjama I pogresnim svatnjima . Pojava Drama Terapije manje intenzivnog ali u necemu I preklapajuceg, sa psihiodramom  sistema treninga I lecenja  moguce je takodje doprinela ovom sporom razvoju ( Davies 1987 ) 
 ( Dusanov komentar :  u Drama  terapiji ucesnici ne odigravaju scene iz svog zivota  kao u Psihodrami , niti igraju samog sebe,… vec prate grupni tok I zajedno ili kreiraju novu  pricu , ili izaberu neku vec poznatu dramu, bajku , pricu   mit koju mogu da slobodno menjaju…. Pa onda podele uloge I odigravaju tu od grupe  izabranu pricu . na razne nacine. Terapijski pristup je indirektan , posredan… recimo kroz odigravanje price o princezi koju  je zarobio zmaj ili azdaja ili… I koju ce pokusati da oslobodi vitez .. I jos neki likovi  moguce ucestvuje u ovoj  prici .. Kroz odigravanje price o princezi zmaju I vitezu spasiocu  clanovi grupe biraju I odigravaju uloge princeze ,  viteza  , azdaje I drugih .. I kroz igranje tih uloga mogu moguce indirektno da se povezu sa svojim zivotom ,  drugim licnostima , odnosima , zeljama fantazijomi…i onda mogu da   imaju indirektno terapisko iskustvo I sire svoj repertuar uloga …,  I to se negde moguce  povezuje sa njihovim zivotima I odnosima. )
 OSNOVNE    TEORISKE POSTAVKE  PSIHODRAME :  Idealno  bi bilo kada bi  nase uzajamno vrednovanje  prilikom susreta  Encounter.. jedno drugog  , moglo    da bude  empaticki uzajamno  tacno  . To je Moreno zvao  TELE  ( Greenberg 1974 ) direktni nekontaminirani  sa simpatijom susret 2 osobe ( ovo je opis pozitivnog  Tele , ali postoji I negativni odbijajuci Tele )  U praksi je taj susret , uzajamni utisak vrednovanje .. je vise, generalno, u celini univerzalnije dominiran I izmenjen  nasim prethodnim iskustvima sa vaznim licnostima  , konstruisanim, zamisljenim  ocekivanjima od buducnosti. (elementi transfera )
 Funkcionalna  forma  koju ja preuzimam  kada reagujem u datom trenutku na specificnu situaciju  u kojoj ucestvuju I drugi ljudi  ili objekti je moja ULOGA  – ROLE  u toj  situaciji. Uloge su bazicne jedinice socijalne interakcije .. Moje osecanje selfa ili licnog , personalnog identiteta  pojavljuje se stvara se iz mnogih uloga u kojima se ja nalazim I odigravam ih iz momenta u moment.Ove uloge  nisu sve u slicnim fazama stupnjevima  razvoja . Svaka uloga je naspram kontra uloge  koja ce se takodje razvijati I to ne obavezno, ne uvek  u harmoniji sa mojom ulogom . Ukupan zbir mojih uloga  I najvaznije njihovi unutrasnji I spoljni odnosi  stvaraju moj observirajuci ,( koji se moze posmatrati ) ego , licnost ili samopostovanje. 
Zato je ovo ( psihodrama , uloge ))  interpersonalna psihologija  koja ne razradjuje , ne  elaborira  nesvesni um ( uncoscious mind ) ali prihvata u nasem ponasanju nesagledane ostatke, residue ranijih susreta I raspona uloga koji zasada samo postoje u fantaziji . To je Moreno da bi naglasio  njihov ( tih uloga)  nerealizovan  ali vazan potencijal  nazvao  SURPLUS  REALITY, Nadrealnost . To takodje ukljucuje znaci kontinuirano  aktivno testiranje kroz nase susrete , sto je Kelly 1955 kasnije nazvao Personalni konstrukti . Akcija u Morenovoj semi se smatra mocnija I razvojno ranija  primitivnija  faza  , nego verbalizacija  u oblikovanju naseg ponasanja. Tako je logicno da ce pokusaji da se razrese konflikti uloga ili frustracije biti efektivniji ako im se pristupi  kroz aktivan eksperiment , nego samo kroz diskusiju. Teorija priznaje uticaj grupne structure na uloge , ona dozvoljava clanovima I modernu  Sistemsku Teoriju.i sa kojom  (psihodrama I sistemska teorija ) dele zajednicku oblast .
 U najednostavnijim  terminima , uslovima , primena psihodrame  za problematicne situacije podrazumeva   da ce se verovatno 
 1. povecati uzajamni raport , razumevanje komunikacija 
2. Ohrabriti oslobadjanje potisnutih  bolnih emocija  I
 3. Dozvoliti ucesnicima  da testiraju  izbegnute I nerazmatrane , ne uzete u obzir uloge a u sigurnijim uslovima ( psihodrame grupne terapije ). 
Sva 3 efekta  bi trebala da naprave omoguce  uravnotezeniju I objektivniju  percepciju selfa , nas samih , I drugih , a I vecu toplinu spontanost  u odnosima I oslobadjanje  spontane kreativne  energije,  koja je prethodno bila blokirana , .sumnjom I izbegavanjem  nepoznatih posledica  od nepoznatih , unfamiliar , uloga . Ovo ce se postici  omogucavanjem ,stvaranjem kohezivne  grupe u kojoj clanovi veruju, imaju poverenja medjusobno ,  ( trusting)   .  I mogu da se otvaraju  poveravaju ( confinding ) . Da se stvori grupna atmosfera u kojoj ucesnici , clanovi mogu  da ponovo stvore svoj subjektivni svet. I da dele svoja iskustva , proslost , sadasnjost I buducnost, i da menjaju uloge sa vaznim drugima u njihovim zivotima. I da otkriju  kako  na njih deluju neistrazeni alternativni  scenariji , kada su prevedeni u psihodrami u  vise konkretnu realnost. 
Kao u vecini formi  psihoterapije  upotreba , primena  objektivnog posmatranja da mere I uporede  komplikovane spontane socijalne transakcije  bila je relativno razocaravajuca , nije ispunila ocekivanja .  Conduit ( 1986) u reviziji  istrazivanja u psihodrami  nasao je da je samo malo kontrolisanih studija  rezultata  bilo sprovedeno. ( Harrow  1951 , Slawson 1965 , Kipper I Giladi 1978 )  Ovi nalazi su demonstrirali malo dokaza  o promeni svatanja , stavova … ali su pokazali redukciju smanjenje situacione anksioznosti  I to se moglo porediti sa  sistematicnom desentizacijom.  Bilo je I interesantnih istrazivanja procesa. Kreitler ( 1968 )  uporedio je ponasanje psihijatriskih pacijenata u scenama koje su igrali u psihodrami  sa podacima , uvidom o njihovom komparativnom dnevnom ponasanju na odelenju . To je pokazalo da se oni jesu ponasali   u psihodrami u  skladu sa svojim karakterom . I  to je  bila odbrana od optuzbi  da se u psihodrami ispoljeno ponasanje I emocije  mogu biti atipicne za tu osobu. 
                           Kljucni koncepti   
SPONTANOST  :  Conduit  na kraju svoje analize sugerise da moze biti nerealisticno  da se istrazuje  esencijalno u osnovi kvalitativna aktivnost sa kvantitativnim metodama naucnika .Da bi razumeli ovu poentu  mi treba da pogledamo blize Morenovu osnovnu filozofiju I razvoj principalnih, glavnih   koncepata. Spontanost je definisana kao stanje , uslovi  u kojima individua  odgovara sa adekvatnom efektivnoscu , u,  prema , novoj situaciji .ili daje novi odgovor staroj situaciji.  Rec Spontanost dolazi potice iz latinskog , sua sponte ,znaci slobodno ,iz svog srca ,u skladu harmoniji sa sobom. Iako odgovor ima kvantitativne  merljive  osobine- intenzivnost , razlicitost , I koliko je  nov , svez I neobican..  Moreno zakljucuje , jos rano u svojim studijama , da Spontanost ne moze biti tretirana kao da je ekvivalent fizicke energije.  Licnost nema odredjenu, specificnu  kolicinu spontanosti  na raspolaganju  a da bi se ta  kolicina  smanjila iscrpla potrosila  ponavljanim zahtevima , potrazivanjima.upotrebom. On ili ona nece biti smanjen  ako je pokazuje. Ali spontanost je esencijalni uslov  fleksibilne adaptacije I rasta. Osnova . mreza matriks  kreativne aktivnosti koju katalizuje.  
 CULTURAL CONSERV - Konzervirani deo culture.   Spontanost daje rodjenje  definitivnom objektu aktu , govoru ili misli , cija forma jednom stvorena je sada fiksirana. Odvojena od njenog  orginalnog kreativnog stanja  koje ju je stvorilo.  Kolektivni  ukupni  produkti nase spontane aktivnosti , stvaraju konstituisu  konzervu kulture.  Nagomilani okvir predvidljivih artefakata , od coveka stvorenih , I kojima se mozemo vratiti ponovo  za sigurnost I inspiraciju.To ukljucuje sve stvari  koje  cuvaju vrednost odredjene kulture. : knjige , zgrade , muzika , rituali I obicaji . Nasa ogranicena priroda  trazi ovaj strukturisan  sistem , konzervirane elemente. U odsustvu toga mi bi trebali da kreiramo , stvaramo spontano ( sve ispocetka ) za iste situacije svakog dana ponovo. Kontinuirana  neogranicena spontanost  bi napravila, postavila  nadljudske zahteve  na nas.  Umesto toga  mi se nalazimo u tekucoj  medju igri  izmedju ovih suprotnih tendencija. Patoloska spontanost cesto je reakcija  na jednu  suvise ogranicavajucu  , restriktivnu konzervu kulture. I vodi dezintegrisanom ponasanju.  ( komentar: razlikuje se spontanost , to je adekvatno resenje , od impulsivnosti koja nije adekvatno resenje ) Eksesivna konzervacija stavlja  mrtvu , mrtvacku ruku na nas. Ukrucujuci  individualnost , orginalnost I sposobnost prilagodjavanja , adaptabilnost  ,I sustinski provocira jednu jednako kontra – reakciju.
 ROLE – ULOGA  je funkcionalna  forma koju  individua preuzima  u specificnom momentu , on reaguje na specificnu situaciju  u kojoj su drugi   ljudi ili objekti umesani  ( Moreno 1964 )  Mora se istaci da je uloga jedinica kulture. Licnost individue je efektivno ukupni  zbir uloga koje individual  igra. U rasponu od najpovrsnijih  uloga  , kao sto je to kupac u radnji. , to najdubljih uloga , kao roditelj , dete ili ljubavnik .
 KULTURNI  ATOM  je ukupni raspon uloga. Svaka individua- kao sto ima u svako doba grupu, postavku  prijatelja ( set of friends ) I grupu neprijatelja , on ima I raspon uloga u kojima vidi sebe  I nasuprot su mu raspon kontra uloga  u kojima vidi druge oko sebe.Uloge su u razlicitim stupnjevima razvoja. . Vidljivi , opipljivi aspekt  onoga sto je poznato kao <ego  > su  uloge u kojima on operise , deluje , izvodi , sa mustrom ,semom,matricom , modelom,  nacinom koji se ponavlja  (pattern )  odnosa, relacija uloga ( role relations ) okolo  jedne individue  koja je kao focus , ziza, centar  toga .Mi smatramo uloge I odnose izmedju uloga kao  najvazniji razvoj unutar jedne specificne kulture. ( Moreno 1964 )  
 KO NESVESNA..( I ko svesna )   stanja ,  ovaj  termin opisuje implicitno delenje misli I osecanja  (znaci  to je zajednicko iskustvo  2 ili vise osoba –( jointly experienced ) I to je razlicito od Frojdovog nesvesno individualnog uma I Jungovog kolektivnog nesvesnog.  Individue ciji su kulturni atomi medjusobno cvrsto  povezani, reciprocno angazovani  ( interlocked ) – porodice, timovi , radne grupe – dele jednu medjusobnu  svesnost , nameru , zainteresovanost ( awareness ) uloga  jednih prema drugima  , I to se manifestuje u  njihovom ponasanju  cak I ako to ne mogu da ispolje svesno  recima ( malo drukciju definiciju ko svesno I ko nesvesno  imate kod   Kate Bradshaw I Monike Zureti }  Ova medjusobna svesnost I zainteresovanost je cesto pozitivna  I to je prednost koja koristi individui I grupi. Ali kada to ukljucuje I velike nejednakosti  ili kontradiktorne percepcije  uloga , onda ko nesvesno moze biti izvor , uzrok  , velikih tenzija I konflikta  koji uticu , deluju na funkciju grupe I clanova grupe .
 Tako mi ostajemo nesvesni  mnogih nasih osecanja  o ulogama koje  igramo i opterecenja  , prenaprezanja  postavljenog na nas zbog neravnoteza uloga.  Pretpostavimo na primer  da par  koji je ziveo neki period  zajedno  u  naizgled  razumnoj  opravdanoj  harmoniji  , a sada oni  pocinju da iritiraju jedno drugog , da se svadjaju. Cesto oni ne mogu da konceptualizuju , razumeju , objasne  osnove , razloge njihovih razlika . Niti  ce najvestije   I senzitivno  savetovanje  povecati njihovo efektivno razumevanje , uvid.  Ali nagovorite ih da ponovo  odigraju ( re enact )  sta se desava izmedju njih , I uskoro . kada imaju poverenja da  preuzmu rizik , oni ce poceti da otkrivaju sve vrste osecanja u njima I partneru  a to prethodno nisu znali . 
  MENTALNA  KATARZA   ovo  nas dovodi  do po meni  najcentralnijem I najvaznijem  konceptu  u  psihodrami . Mentalna Katarza ( Moreno 1940 )  Kao sto je razumevanje uloge bilo otezano  ako se fokusiramo samo na jedan aspect uloga.: unutrasnji , spoljni  filozofski , psiholoski ,socioloski , antropoloski ili politicki ( Holland 1977)  tako je isto I nase razumevanje  I priroda I implikacije , povezanost, uticaji  Mentalne Katarze. Rec znaci bukvalo ciscenje , praznjenje , uklanjanje , oslobadjanje , isterivanje ( moze I od greha a I  ukljanjanje  licnosti koje su u opoziciji , cistka u politici  )  ( purge ) ..
 Prvi put je  rec Katarza upotrebljena u ovom kontekstu  od starog grckog filozofa Aristotela ( u tekstu de Poetica ) da opise prijatno uzivajuce  emocionalno  oslobadjajuce iskustvo ( od bola, tuge  ,, oslobadjanje od tenzije stresa , neprijatnosti  ,da olaksa , opusti relaksira.(. moze I kroz komediju  I tragediju …) Ovo dozivljava  publika koja je svedok  jakih , mocnih komicnih ili tragicnih scena. simuliranih , izvedenih u pozoristu. Gledalac se identifikuje sa osecanjima koja su portretisana pretstavljena  zivo , odigrana  tako zivo od glumaca. Ne samo da to gledaoca podseca na sopstvena paralelna zivotna iskustva , vec I takodje podstice , evocira  u njemu , u gledaocu , stare emocije  koje su nekako sada ponovo dozivljene , iskusene  u formi koja ih cini vise tolerantnijim , podnoslivijim  I cak cudno , iznenadjujuce  prijatnim , uzivajucim. Nema sumnje da ovo ostaje  glavna atraktivnost , privlacnost  drame kao zabave. Drama , Katarza nam dozvoljava da okusimo ono sto bi moglo da u realnom zivotu  da bude odbijajuce , odbojno , antagonisticno, odvratno ( repulsion) iskustvo. Ali  I to je preneseno izvedeno u drami  , odigrano posredno ( vicariously ) I sigurno,
 ( , Dusanov   komentar : Znaci gledalac se oseca sigurno u stolici ,  jer na neki nacin zna da  su dogadjanja na sceni  u drami iako bliska realnostii I cesto jako emotivna , intenzivna, skoro kao realno iskustvo , jako bliska realnosti…  da gledalac istovremeno  zna da ta dogadjanja I   osecanja koja su pokrenuta dramom  nisu u stvari realna  nego je to , AS IF ,  kao da , da je to istovremeno I realno I nije realno.. I   istovremeno se gledalac oseca  sigurno ( u filmu strave ) . I moze da dozivi katarzu prijatno oslobadjajuce  iskustvo.  Ovo dozivljeno  intenzivno iskustvo u drami  I identifikacija ,je  kao da , As  If,  I realno I nerealno, I to je ( na granici stvarnog I nestvarnog , opasnog I bezopasnog )    kao sto Saks pise bitno I za dobru Dramu I za dobru Psihodramu) 
Ali katarza ne treba , ne mora da bude samo pasivna I simbolicna.Moze da bude aktivna I licna.  U Psihodrami  kada publika , clanovi grupe ,dele ono sto znaju da je njihov  realni I licni svet ,njihov ili drugih . Onda ta intenzivnost I vidljiva spontanost koja se desava  postaje mocni katalizator , pokretac  emocionalnog uvida I promene. To je stvarno aktivna katarza ( u psihodrami )  Ali kako se to razlikuje od bilo koje druge terapije  koja nam pomaze da ispoljimo , express ,  intenzivne emocije koje  poticu , koje se dizu iz traumatskih dogadjaja ili nerazresenih  konflikta uloga.?  Razlikuje se   samo u tome da Drama,  odigravanje  rekreira , ozivljava  mnogo vise od iskustva  kada se samo prica ili pise o tome.  I da kroz dramsku eksploraciju , istrazivanje u akciji  , spontanost koja se stvara .  izgleda da fascilitira , oslobadja  vise realisticno prihvatanje onoga sto izgleda , je izgledalo,  da je  nemoguce tolerisati , sto je  nepodnosljivo ,  (intolerable ) I da to sada asimiliramo, ukljucujemo , prihvatamo, ugradjujemo,  u vise efektivno prilagodjavanje  odnosa uloga. 
 Drugim recima   aktivna mentalna katarza  nije samo oslobadjnje od< losih > osecanja, ciscenje psihickog  apcesa ( psihickog nagomilanog gnoja ) Ovo je bila vrsta modela predlozena  od Freud I Breuer u njihovim prvim pokusajima da otkriju uzroke neuroze  I to kada je pacijent  bio pod uticajem hipnoticke sugestije. Ali kada se to, naglo oslobadjanje emocija , pokazalo  ( erratic )  nepravilno , kontradiktorno , nekontrolisano , nepredvidljivo ,u svojim efektima , onda su Frojd I Brojer to napustili  u korist slobodnih asocijacija I interpretacije transfera.
 Bihevioralni model uzivo ( in vivo ) desentizitacije  ( kada se pacijent postepeno sve vise terapiski  izlaze neprijatnoj situaciji koju inace izbegava ) ima vecu slicnost katarzi.  Izdrzljiva , nastavljajuca ( sustained)  volja , namera , zelja  da se ponovo izlozimo dogadjanju koje je prouzrokovalo neprijatan , stresan gubitak  licne ravnoteze   . I to ponovno izlaganje dozvoljava da se  da se pocetni bol smanji. Ali katarza ukljucuje  I druge jake emocije.,raste  anksioznost kada se  ponovno odigravanja ( re-enactment ) priblizava , a I pozitivni osecaj slobode kada se prezivi posle ponovnog   odigravanja.Cak I vise , izgleda da to ukljucuje , do varirajuceg promenljivog stepena, reorganizaciju odnosa uloga ,a to se pokazuje promenom stavova I osecanja prema vaznim drugim licnostima .Ocigledno nema koristi da se iznova I iznova ponovo  isprobabavaju  stare konzervirane stereotipne emocije  I situacije.  Ali nesto se moze dobiti  od ponovnog ulazenja u (predicament ) u  kriticnu   , neprijatnu ,predvidljivu  situaciju , ali ovoga puta    sa ohrabrenjem  da se otvorimo ,eksponiramo , otkrijemo , prema svim mogucnostima koju pruza ta situaciaj I odnos. A mnoge od tih mogucnosti nisu nikada kontemplirane , nismo o njima razmisljali tako... ( u  psihodrami se kaze , to si tako uradio slicno mnogo puta , probaj sada na sceni nesto novo drukcije )
 Bolja analogija je upotreba kontrolisanih eksplozija , da se smanji , isprazni pritisak  koji narasta u nepravilnim , pogresnim linijama ,u zemljinoj kori. Pokretanje nije  spreceno niti precizno predvidjeno,  ali sta god bio novi  poredak (alingment)  , ona prethodna druga  alternativa je   da se poveca pritisak , opterecenje  I da bude eventualna  moguca seizmicka katastrofa, zemljotres .To je   gora varijanta.I cilj je da se sa kontrolisanim eksplozjama izbegne tezi zemljotres. Slicno je u psihodrami.Izuzev,osim da je u konfliktu uloga napetosti, opterecenja  vec u poziciji , napetosti  postoje. Teskoca je kako da ih nadjemo I ispalimo., rasteretimo.  Ne tvrdimo da svaki nesrecni zivot moze biti promenjen. Mi zivimo cesto u hostilnom neprijateljskom okruzenju .Mi formiramo atachmente , odnose povezanosti sa drugima samo da bi ih kasnije izgubili. Nasa postignuca , ostvarenja su prolazna I nasa tela su  krha. Ali izgleda da smo programirani da nastavimo borbu za( affection ) naklonost drugih, povezivanje , ljubav,  za znacenje smisao I da prezivimo.Ovo je istinita drama ljudske egzistencije.Psihodrama to prihvata I I bori se ,cini napor, tezi (strive ) da postigne produzi  osnazi( stretch)   I podelii (share)i ucestvuje  sa  nasim odvojenim  individualnim  delovima  , koliko god je to moguce .i dozvoljava nam  da ispoljimo ( flesh out ) ono humano, senzualno , nase  snove I nocne more , I kada ih iskusimo da onda zivimo kompletnije.
   INSTRUMENTI  PSIHODRAME.    1. Director I protagonista . Osoba koja vodi psihodramu  se zove Direktor- reditelj , kao u pozoristu. Jer je njegov zadatek da vodi ono sto Protagonista izvodi na sceni , odigrava ( enactment ) Protagonista je onaj koji tezi da istrazi svoj kulturni atom ( svoje  uloge I odnose  ) na ovaj , psihodramski nacin.
  2. Publika, Gledaliste  ( Audience ) ; to je grupa  koja gleda  I ucestvuje u iskustvu I deli, ta grupa konstituise publiku. 
3 Auxilieri Ego , Pomocni ego , pomocnici . 0vi   clanovi grupe  ili terapiski pomocnici  , oni preuzimaju kontra uloge u drami protagoniste , na sceni.( to su clanovi grupe koje je protagonista izabrao da igraju vazne druge licnosti u njegovom zivotu )
4. Pozornica , scena je prostor na kome se dramska akcija desava.
 Kada se psihodrama  stvara u realnim zivotnim situacijama , sa aktuelnim stvarnim ljudima koji ucestvuju  u tome…onda je to pozornica. Ovo je naravno retko moguce I tako  je psihodramsko pozoriste , teatar , stvoreno , dizajnirano. To je bila kruzna platforma .koja se sirila dalje u dva jos niza kruzna dela. ( to su prvoboitno bila 3 koncentricne kruzne platform. Najniza platform je bila najsira , pa se  moglo zakoraciti na sledeci uzi krug  na uzu kruznu platform  I onda na jos jednu  centralnu ,  najuzu . najvisu kruznu platformu.(   Sa strane  je bio I balkon , posebno uzviseno mesto za specijalne uloge , boga , moci I slicno ).tu je I prostor za manje gledaliste, auditorium  I manja oprema za osvetljenje  koje se moze menjati zavisno od atmosfere na sceni.  Ali bilo koja  soba  dovoljne razumne velicine I dobre akustike ce zadovoljiti.
  Suprotno od ocekivanog Protagonista  cesto nalazi da mu  je  lakse da odigra, ide kroz scene  njegovog  licnog sveta na psihodramskoj pozornici   , nego u za njega uobicajenom okruzenju I  okolnostima.Struktura psihodramske scene  otelotvoruje ,omogucava  pomeranje u dimenziju  u kojoj je fantazija I imaginacija  moze biti legitimno pravilno I dozvoljeno  dovedena u dramu. Dok protagonisti ostaju  odgovorni za svoje ponasanje  oni se ne osecaju tako akutno odgovorni  da moraju da polazu racune za posledice… I zato mogu da igraju deluju spontanije I  slobodnije da testiraju njihovu Surplus  reality – nadrealnost . Da isprobavaju , testiraju nove varijante ponasanja koje se nisu desile u realnosti.( a da ako pogrese nisu kaznjeni ) 
ZAMENA ULOGA  - Role Reversal   . Protagonist zamenjuje uloge kada promeni mesta sa Pomocnim egom, Ogzilieri  ( Auxilieri), preuzima njegovu ili njenu ulogu (znaci protagonista prelazi u ulogu druge licnosti I koliko moze uzivljava se u ulogu druge licnosti  , I dozivi I  ispolji emocije te druge osobe , takodje dozivi i  aktivnosti  u interakciji medju njima u interakciji ogzilierija  sa protagonistom….a  protagonistu  tada igra neki drugi clan grupe. I protagonist moze  da vidi sebe iz uloge drugr osobe  I moguce bolje dozivi  kako on deluje na druge . A moze I direktna zamena  uloga protagoniste  sa  sa ogzilierim )
 Ovo, zamena uloga , moze pomoci ogzilieriu da se zagreje za ulogu tog vaznog drugog ( jer vidi kako ga protagonist igra kada zamene uloge )  Ali jos  vaznije  zamena uloga moze biti upotrebljena u momentima , tackama ,stupnjevima  jakih emocija  da pomogne protagonisti  da stekne usvoji  empaticnije proceni situaciju u kojoj je licnost u kontra ulozi.  
 DUBLIRANJE – Doubling . Clan grupe moze da dublira protagonistu tako sto se postavi  u poziciju iza protagoniste I malo sa strane. Dubl preuzima telesni polozaj , ekspresiju I reci protagoniste.Dubl moze da govori u ime protagoniste , da empatise sa osecanjima protagoniste  ili da mu pomogne da razjasni misli I emocije , koje se bore da se ispolje  u toku razvoja psihodrame .  Vesto dubliranje omogucava protagonisti   da se pomeri u osetljive oblasti njegovog iskustva  , a da se za to vreme oseca sigurno I podrzavano.
( Dusanov komentar : kada dubl zavrsi  director pita protagonistu koliko mu je blisko ono sto je dubl ispoljio. Protagonist se ohrabri da ono sto mu je blisko iskaze svojim recina ,I  svojim pokretom… Desava se da protagonisti  nije blisko ono sto je dubl ispoljio , ali I to moze da pomogne jasnije , punije ispoljavanje protagoniste , jer tada potagonista moze da ispolji nesto razliicito od onoga sto je dubl ispoljio ,ponudio.  I tako moze da se indirektno oslobadja protagonista. ) 
 OGLEDANJE  - Mirroring : Protagonista po savetu direktora  izlazi sa scene. Direktor  instruira ogzilieria( neko ce biti izabran da igra protagonistu ) da odigra ulogu protagoniste u datoj, obicno prethodnoj sceni koja se upravo  odigrala   . I scena se odigrava uz ucesce ostalih koji su bili u toj sceni . Protagonista sada sa strane posmatra tu scenu  I vidi kako je prikazao sebe I druge ucesnike te scene. . (protagonista  tada moze da sagleda  tu scenu objektivnije , mirnije, jer nije u zaletu vrelini direktne akcije , ili  da tu situaciju scenu   vidi na novi nacin , moguce I da vidi nesto novo , ono sto nije video u zaru akcije…Protagonista  posmatrajuci sa strane  cesto stice nove uvide I ideje. Nekada se I iznenadi  onim sto vidi sa strane iz ogledala I kaze <, pa zar ja tako to radim , tako izgledam.>. I eventualno ako zeli protagonista  moze da se vrati u  tu scenu posle ogledala I  da odigra tu scenu drugcije, ( ovaj pasos je preveden uz manje komentare I dodatna objasnjenja )
 PRAKSA  Ciljevi grupe : Kao sto sam vec pomenuo u prvom odeljku ovog poglavlja. Psihodrama  je bila upotrebljavana da omoguci  ( one off therapeutic experience )   jedno odvojeno  terapisko iskustvo , samo u toj jednoj seansi ,( znaci bez nastavaka I pracenja, bez daljeg  proradjivanja u sledecim grupnim seansama, bez follow up ) Moje je misljenje  da je to ogranicene vrednosti  I da to moze biti opasno kod svih ( vecine ) direktora  , osim ako je to u rukama eksperta , osim ako to vodi ekspert. Oni koji se psiholoski dobro brane imaju tendenciju da pomere , gurnu, skrenu  u stranu onu stvarnu svrhu psihodrame , I da od toga naprave igranje drame , igranje pozorista .A oni osetljiviji imaju tendenciju da se uplase , uzasnu  I da izbegnu dalje eksponiranje , izlaganje  metodu psihodrame.  Ja verujem da se u vecini I uopste , da koristan rad sa ozbiljnim klijentima zahteva zatvorenu grupnu strukturu  sa seansama od oko 2 sata trajanja , koje se odrzavaju redovno svake nedelje I to u periodu  od najmanje nekoliko meseci  a nekada 2 ili vise godina. 
 Ciljevi clanova grupe su da razviju ( trusting and confidential relationship ) odnose poverenja I pouzdanosti , da mogu da se povere , da veruju jedni drugima I vodji , I unutar takve grupe I odnosa  mogu da diskutuju I odigravaju  razlicite vazne uloge  u njihovim zivotima  .Radeci to oni se nadaju da ce postici punije I toplije razumevanje vaznih drugih ,sa kojima dele svoje kulturne atome.  Nadaju se da ce ispoljiti  stara I izbegavana osecanja  I da ce postici , usvojiti  efektivnije I zadovoljavajuce raspone  uloga.. Ovo cesto zahteva  neophodnost  terapiskog ugovora  koji obavezuje pacijente  I terapeuta na regularne sastanke I ti sastanci treba da se desavaju  u sobi pogodne  velicine I izolovane od buke I koja je efektivno slobodna od  neocekivanih prekida  I ometanja. 
 Jedan broj terapeuta kao  Elefthery , Schutzenberger  1975 I Marrone 1979  su usvojili ovaj  pristup u kome je  postepenom  I prirodnom  razvoju  grupnog procesa  uvek dat prioritet u odnosu na napore da se postigne katarzicni material kod individualnog protagoniste. Tako da ce vise od jedne seanse biti posveceno  proradi produkta jedne  psihodramske seanse koja cesto ukljucuje projekcije I transfere koji su sada zivi , oziveli(na sceni ) i u grupi . Ipak njihovo puno znacenje    je  delom prikriveno , zamaskirano  iza figura koje su igrali ogzilieri.Takva intenzivna grupa ce se sastajati redovno  vise meseci. I dok je direktna interpretacija bila izbegavana . promene u stavovima ucesnika  I uvidi ocigledno pokazuju  da su   ucesnici uspesno radili , porvali se ( tackle ) sa duboko usadjenim I bolnim  konsekvencama , posledicama  njihovih iskustava iz proslosti  .
 Powell ( to  je Andrew Powell koji je vodio  psihodramske vikende u Beogradu 1985 do 1991g ) Powell  je 1986  ubedljivo  pokazao  da se  uvid I katarzicno iskustvo u psihodramskoj grupi  mogu  savrseno dobro razumeti u terminima I konceptima teorije objektnih odnosa . Ogzilieri omogucavaju protagonistima  da projektuju  na njih ( na ogziliere )  njihove  unutrasnje objekte dobre I rdjave. I da to prorade kroz asocirane konflikte  koji su bili zadrzani od razresenja  sa  KOMPULSIVNOM  REPETICIJOM ( prinudnim ponavljanjem u toku zivota  slicnih sema, stilova ponasanja I odnosa .. I tako se sprecava ili odlaze promena na bolje ) )  samoporazavajucim  emocijama I akcijama a koji sluze da se stare seme  ponavljaju I da ne dolazi do promene .
  Ipak bi bilo nemoguce .da se  se upotrebe, primene   , psihodramski I grupno analiticki metod istovremeno . Uloga psihodramskog vodje je da: 1 fascilitira , olaksa , otvorenu , samo otkrivajucu , samo otvarajucu, toplu spontanu grupnu interakciju  koja zahteva da on ( psihodramaticar ) bude sam  model takvog ponasanja.( da demonstrira pokazuje   tako ponasanje direktno I autenticno  u toku grupne seanse u  grupi )   2. Da vodi diskusiju vise  ka psihodramskoj ekspresiji nego ka daljoj diskusiji. I 3. Da obeshrabri  intepretacije I da ohrabri pozitivnu uzajamnu identifikaciju iskustava I uloga koje su podeljene , pokazane u psihodrami. ( ovo se posebno odnosi na sharing posle akcije na sceni, kada se ne interpretira , ne daju saveti vec se deli licni dozivljaj.. )
  Ovaj  pristup( psihodramski)  je  jasno ocigledno u kontrastu sa   onim ( low profile , opaque )  niskog  profila , koji se ne ispoljava, ne istice  mnogo , zamagljenim , neprozirnim , netransparentnim  ditsanciranim  vodjom grupno analiticke grupe ,  vodjom grupne analize.. Metodi grupnog analiticara su usmereni na smanjenje  ,  pokazatelja, signala ( cues )  spoljnog ponasanja  vodje grupe   I da tako  povecaju  transferno ponasanje, I projekcije   koja onda moze biti spremnije lakse identificirano , uoceno I interpretirano  .
 U psihodramskoj grupnoj terapiji metod je stalno , konzistentno psihodramski, Vodja posmatra razvoj grupnih odbrana i transfernih osecanja clanova grupe medjusobno I ka vodji ., ali se oslanja na psihodramsku akciju  da se ovo ispolji I dozvoli  eksploraciuju , istrazivanje otkrivanje  vise pozitivnih  I uravnotezenijih odnosa uloga (I medjuljudskih odnosa ) .Tako individualna I grupna dinamika moze biti  izdvojena , jasno percipirana u psihodrami,( kroz akciju kroz scene ).
 Tako clan grupe koji odigrava scene   bitaka  sa bracom I sestrama koje je voleo I  mrzeo moze da izbere  kao ogziliere  clanove grupe  sa kojima je  paralelan konflikt vidljiv u terapijskim uslovima u grupi.. U zameni uloga I dubliranju drugi clanovi grupe mogu da ucestvuju I dele u eksponiranju ovih realnih ali  bolnih osecanja., I kada ih identifikuju da onda dobiju steknu  olaksanje , uvid  I nesto od razresenja konflikta njihovih uloga ( ovo se pokazuje I u interpersonalnim odnosima u grupi – mikrokosmos I u interpersonalnim odnosima u zivotu van grupe – makrokosmos.) .Da se ova tema ispolji  u ovoj fazi procesa grupnog razvoja , nije slucajno. To koincidira , desava se istovremneo ,sa  drugim indikacijama pokazateljima rivalstva u grupi.  Sa ohrabrivanjem grupe da radi na ovaj nacin ,svaki protagonist  nosi  nastavlja zamah  grupne dinamike napred. Individualne teme rezoniraju  sa modelom , matricom  medjuljudskih odnosa  odnosa  koji grupa pokazuje( odnosi  koji se pokazuju u grupi ) u svakom stepenu  svog progresa , napredovanja.( znaci  pojavljuju se veze izmedju individualnih tema , individualnog zivota clana grupe u njegovom zivotu van grupe, I to moze na slican nacin da se pokaze u dogadjanjima, odnosima , simpatiji ili rivalstvu u grupi )  
 Direktor moze povremeno da izabere da radi  vise kao Gestalt terapeut  (komentar : rad sa jednim , pa posle drugim clanom grupe , rad sa pojedincem u grupi.Grupa tu manje direktno ucestvuje I to je slicno kao individualna terapija ali sada u grupi , pred grupom.  Director se tada manje bavi interpersonalim odnosima koje clanovi grupe imaju medjusobno sada I ovde , manje se bavi tom mrezom medju odnosa u samoj grupi , manje se bavi grupnim procesom )
I da se director  fokusira skoro iskljucivo  na seriju protagonista.  Direktor tada tezi da otkrije eksponira unutrasnji konflikt  I obraca manje paznju na grupu kao celinu , na grupni proces. Ovakav pristup je cesto pokretao kriticke komentare  , narocito od analiticki treniranih terapeuta. Koji  tvrde ,kazu da je ovaj pristup suvise konfrontirajuci , da cak I kada je uspesan u probijanju individualnih    ego odbrana , da to ne resave  konflkt koji  je ispod , I tako posle perioda teske emocionalne neprijatnosti , stari problem ce ostati , I to moguce cak  vise otporan  da se  promeni. Ne moze se poricati da se ovo moze desiti.
 Ipak ovaj pristup moze biti perfektno efektivan .u povoljnim uslovima . Naprimer u dnevnoj  terapijskoj jedinici ( day unit ) ( slicno kao dnevna bolnica ) gde klijenti pacijenti provode deo dana, vise sati dnevno zajedno  I  odelenju, centru  gde  ucesnici I borave I nocu  ( residential )  gde je kontinuirani program grupnog rada I gde postoji I dostupna  pomoc osoblja izmedju grupnih seansi . Tu ovakav psihodramski pristup moze biti koriscen namerno , da ohrabri pojedinca da pogleda blize  neke specificne aspekte ponasanja  koji se manifestuju snazno I redovno.Dok u suprotnim uslovima gde licnost nema socijalnu podrsku izmedju grupnih seansi  ,  I da je to moguce ( biti protagonist , biti u psihdramskoj seansi usred jedne teze  emocionalne krize .) ali ako  ta licnost u takvoj tezoj krizi   ne dobija kvalitetno savetovanje ,( podrsku , terapijsku pomoc izmedju seansi )  onda ovaj iznenadan napad na  emocije ( u psihodramskoj seansi )moze biti neodgovoran.
 Primenjuju se isti principi SELEKCIJE  kao I u drugim intenzivnim terapijama. I izbegavaju se klieniti  cija  psiholoska I emotivna ogranicenost  , limitiranost, cini  samo konfrontaciju ,( self confrontation ) teskom.  Jako psihoticni , jako nezreli I impulsivni , rigidno obsesivni I histrionicni , ne bi bili normalno , uobicajeno , razmatrani , uzeti u obzir za grupu , za koju se nadamo da ce se baviti  intenzivnim terapiskim radom 
.( komentar : to su relativne kontraindikacije I ovakvi I drugi pacijenti mogu biti u posebnim terapiskim grupama , I psihodramskim grupama. . Znaci moze se raditi I sa psihoticnim pacijentima ali  je bitno da postoji dovoljan potencijal za razvoj terapijskog saveza. Ipak ako je psihotican pacjent toliko paranoidan da vecinu komunikacija tumaci da   su protiv njega , da ga ugrozavaju.. I kada je preplavljen glasovima I to toliko da ne moze da odvoji sta mu drugi clanovi grupe realno kazu a sta su slusne halucinacije .. u oba slucaja komunikacija je bitno poremecena, I to otezava umanjuje onaj neophodan interpersoanli grupni process , mogucnost davanja I primanja kvalitetnog feedback , I  umanjuje interpersonalno ucenje  Tada treba sacekati da antipsihoticni lekovi smanje sumanute ideje I slusne halucinacije I onda se kasnije takav pacijent moze uvesti u grupu  jer ce sada imati bolju  komunikaciju    )
  Ovo ne znaci da  su I  povrsnije vezbe igranja uloga( role play )   takodje iskljucene. Ustvari cesto je lakse za manje artikulisane I manje sofisticirane , da se iskazu kroz akciju , nego kroz reci. Jednostavni uvidi ,socijalne vestine I  gradjenje sigurnosti  , mogu biti steceni kroz grupne aktivnosti  kao timske igre , maske , lutke I spontane igre  koje nisu prethodno pripremljenene.  Ovo pretstavlja pomak u simbolicnoj distanci od visokog nivoa samootvaranja , sto je cista( dublja ) psihodrama , na nizi nivo otvaranja  u kome se  ipak novi putevi , nacini  vidjenja sebe I drugih  pojavljuju , iako sporije I postepenije.
Yalom je 1975 je sagledao , rezimirao  efekte sastava grupe , od kakvih je clanova stvorena komponovana grupa, na ishod rezultat terapije.  Izgleda da postoje 2 vazna tipa uticaja, oni koji daju prednost , favorizuju koheziju grupe   I oni koji stimulisu interakciju.Smatralo se da  ce grupa sa mnogo zajednickog medju clanovima  brze stvoriti  koheziju ali ce kasnije imati manjak varijabilnosti , raznolikosti iskustava, da bi ponudili medjusobno nesto novo.  Ovo je vodilo pokusajima da se formira  , stvori grupa  od raznih odabranih tipova licnosti I dijagnoza .Razocaravajuce je da ovaj pristup nije doneo mnogo uspeha. Izvesna demografska  heterogenost , razumni raspon godina , polova I socijalnog porekla u grupi pomaze. ( Jalom pise da je bitno da nijedan clan drasticno ne strci ne odskace po godinama , inteligenciji , obrazovanju, na primer svi adosentni I 1 penzioner I obrnuto …)  Ali generalno u celini  ,  univerzalno, to je  samopokretajuca , samostvarajuca unutrasnja  volja, , zelja , izbor, htenje ( ja bi dodao I dovoljno autenticna motivacija   volja , zelja izbor )  , clanova grupe da se posvete, opredele ( to commit )   da se sastaju redovno  I( involve  ) umesaju ukljuce  u  medjusobne odnose I brigu , zastitu, paznju , davanje( to care ) , to  je krucijalno , sustinski najvaznije . I stvarno u istinu  takav je raspon pojedinih licnosti  da ce grupa  od dovoljno slicnih  individua , pojedinaca  ce eventualno sa vremenom  identifikovati dovoljno tacaka  kontrasta , razlika  medju njima da dozvole  da se pokaze ispolji  pojavi  katarzicni  konflikt uloga.  Tako je to sa psihodramskim grupama .( Aveline 1984 )  Ako ima motivacije onda uspeh izgleda da zavisi najvise od rasta grupne kohezije , poverenja  I iskrenosti otvorenosti , slobode (  frankness)
ULOGA  VODJE , terapeuta I ko –terapeuta..
  Uloga vodje u ovom slucaju direktora  je da bude terapeut ( grupni terapeut  ) analiticar I producent . sve istovremeno ali u razlicitim proporcijama , zavisno od terapijskih potreba, terapijske situacije  u svakoj tacki , delu seanse . On mora da ohrabri ucesnike  da medjusobno  igraju interaktuju  sa dovoljno slobode I spontanosti da bi  jedan od  njih  iskoracio  napred  I predstavio  jedan deo sebe, za psihodramsko odigravanje ( enactment )  Onda treba da kao pozorisni stvaralac producent ( producer ) , da da prakticne instrukcije kako  se psihodrama moze  pokrenuti  I  da  za vreme akcije   ( psihodrame  na sceni ) intervenise sa konzistentnom stalnom podrskom  protagonisti  u njegovim naporima  da iznese napolje ( eksternalizuje )  I pojasni vazne emocije I dogadjaje  koji se sada prate, pazljivo istrazuju. (under scrutiny ) Dok se ovo sve desava  director treba takodje da gleda jednim okom na  reakcije drugih grupnih clanova .ogziliera I publike  I kada se psihodrama zavrsi  da vodi  feedback ( povratnu reakciju ) clanova grupe ka protagonisti , , sharing  .
 Tipicna seansa se desava u 3 faze . Pre akcije je period u kome director zagreva  (warm up ) grupu  I  fascilitira ,omogucava , olaksava  sigurnu , otvorenu poverljivu interakciju .i  da ce iz zagrevanja proizici ,nadamo se , clan grupe koji ce se fokusirati na neke specificne , odredjene aspekte svoje situacije  I slozice se da radi na tome ( na psihodramskoj sceni )  Tip zagrevanja I selekcija protagoniste zavisi  od konteksta  u kome se sastanak ( grupna seansa ) odigrava. U grupi koja je vec dobro formirana , utemeljena , stabilizovana ( well   established) ,  tu je clanovima  potrebno malo instrukcija , malo usmerenja .Kada je seansa deo programa u Terapijskoj Zajednici ( TZ: tu preko 10 , pa I 20 do 30  ljudi , klijenata , provode deo dana zajedno , ili se nekada podele u manje grupe  . TZ cesto  ima  intenzivnu  , skoro  svakodnevnu  grupnu   terapiju ) , u  dnevnoj bolnici ili dnevnom centru ili ( residential unit )  gde klijenti borave  I danju I nocu  tu  I spavaju . To  u rezidenciji  (residential )  moze ali ne mora da bude I bolnica… Bitno je da postoji skoro svakodnevni kontinuitet ako ne terapije onda bar  neke podrske osoblja  ) Tu moze I namerno da se odlucuje da se ohrabre odredjeni clanovi da upotrebe vreme u seansi(  da budu protagonisti )  da pogledaju iz vece blizine na probleme koji se vec sami prezentuju u njihovim medjusobnim interakcijama. I suprotno , sa druge strane kada  se psihodrama koristi za trening radionice  za terapeute , savetnike,  za vezbu postoji  striktno ograniceno vreme  onda je  vise inventivnije zagrevanje opravdano. Naprimer pitati svakog ucesnika da diskutuje sta bi mogao da ponudi za psihodramsku eksploraciju istrazivanje , i onda da se izabere protagonista demokratski izmedju dobrovoljaca.Ovo nije bez opasnosti , jer u svakoj grupi gde ucesnici  nisu prosli process selekcije pre grupe   (unselected group ) , moze biti   pojedinaca  koji su dosta poremeceni. I koji donose svoj emocionalni material suvise tezak za ostale da to tolerisu u tom trenutku .Ili licnost koja upotrebljava histrionicno ponasanje da izbegne istinskije stvarnije  iskrenije , dublje korenitije  (genuine )  ali poricane  emocije . Ta licnost moze da zavede terapeuta I grupu  u povrsnu I neproduktivnu psihodramu. Iskusan director je cesto sposoban da detektuje , otkrije  ovakve tendencije I da dozvoli drugoj licnosti da bude protagonista. , ali to nije uvek lako.
 Dok je izvesna  intuitivna ostrina uma I prodornost   potrebna to nije dovoljno samo po sebi.  Direktor treba da bude pripremljen da uzme dovoljno vremena  da stekne puniju sliku svakog ucesnika grupe .i da na osnovu toga napravi racionalniju procenu  koliko je taj clan grupe sada, za ovu priliku  prikladan za protagonistu. U dugotrajnoj grupi nema potrebe da se zuri , I cesto je mudrije u prvim susretima , seansama  da se izbegne potencijalni protagonist koji je vrlo (wound up   ) ranjen , povredjen ostecen u korist onoga koji ima manje vidljivu ,  manje je  evidentno jasno, manje je  ocigledno emocionalno  prezentovano (presenteded.) Znaci  u tim  prvim susretima pre izabrati onoga  cije  je emocionalno ispoljavanje ocigledno manje intenzivno. Na taj nacin grupa nije uronjena previse naglo u visoko licna I senzitivna , osetljiva otkrivanja. U isto vreme< odbijeni > odlozeni protagonista  je cesto sposoban da upotrebi koristi  psihodrame drugih clanova  I njihov feedback povratnu reakciju , da ventilira svoja osecanja  a bez stresa da udje u ogoljenu poziciju protagoniste. Kada grupa postane koherentnija , kada se vise poveze , pribliz,i bude vise zajedno  ( cohered )   onda postaje lakse da  emotivni prioriteti clanova  grupe vode usmeravaju.
 Iako, mada  director vodi psihodramu , cilj je uvek da director prati spontane znake , smernice, signale ( cues )  date od protagoniste.Na primer osoba koja proizidje  kao  voljni  , koji zeli , protagonist iz zagrevanja   grupe , moze da ima samo neodredjenu ideju za vrstu scene koju ce sada  prezentirati , predstaviti  ostalima .Mozda je to neka   neodobravajuca  interakcija, nesporazum , neslaganje  sa roditeljem ,bracnim partnerom ,bliskim prijateljem ili sa decom..
 Dok director hoda  oko scene sa protagonistom oni diskutuju pozadinu , okolnosti sa vise detalja. Slika odnosa , istorija I drugi vazni glumci u protagonistinom socijalnom atomu , I detalji dnevnog zivota se  postepeno manifestuju , postaju vidljivi .Tako se protagonist zagreva ka toj situaciji , a director pocinje da dobija izvestan osecaj licnog sveta protagoniste.Protagonisti  je tek tada ponudjena mogucnost da prezentuje neke relevantne vazne delove toga u psihodramskoj formi.  Iako director cini, daje svoje sugestije jasno I pozitivno, protagonisti treba da je jasno ( da ne ostane u sumnji ) da ove direktorove sugestije dolaze  specificno , jasno odredjeno preciizno iz informacija koje je on protagonist dao, I da nema prisile da on mora da  pokusa  bilo koju od ovih ponudjenih sugestija direktora. Ako je sugerisano da bi bilo korisno  da se konfrontira druga lisnost koja ce na sceni biti pretstavljena sa ogzilierim …onda protagonista moze biti nevoljan da reskira moguce neprijatne stvari koje je on ostavio neizrecene, koje nije izgovorio. Ali moze biti vise  prihvatljivo   da se ponovo odigra , postavi  (replay ) skorasnji susret medju njima. Kada jednom to pocne ( odigravanje scene susreta ) povecana zivotnost I spontanost  ce verovatno dozvoliti da se izbegavana osecanja pojave. U odsustvu  kritike I sa osecanjem da je adekvatno podrzavan ,protagonist ce onda biti spreman da ih istrazi dalje. Krecuci se postepeno iz scene u scenu na ovaj nacin , moguce je da se udje duboko  u subjektovu , protagonistinu ( surplus reality )  dublju nadrealnost , I to bez pomoci drugih tehnika. 
 Mnogo paznje se daje da se ( elicit ) dobiju izdvoje   sto vise detalja od protagoniste i u opisu, formiranju , namestanju  scene ( seting ili scene seeting  )   , prostora  , okolnosti  u kojimse to desava  I ( briefing ) kratko ali znacajno  informisanje ogzilierija o ulozi u kojoj se nalaze. Na ovaj nacin spontanije  ponovno hvatanje ( recapture )  iskustva dozivljaja orginalne scene koja se desila u zivotu protagoniste , ce se sada  verovatno  I desiti na sceni. Ili  ako je to buduci dogadjaj koji treba ispitati , protagonistina zamisljena  izmastana ocekivanja ( preconception) unapred koncipirana… mogu se sada  pojaviti slobodnije I jasnije.  Tek kada je director zadovoljan da je protagonist  potpuno pripremljen , onda director sugerira da akcija moze da pocne 
.(komentar : ova detaljna priprema je moguca kada se   protagonist postepeno sve vse zagreva za scenu I nije ambivalentan , dovolno je motivisan. . Medjutim postoje situacije u grupi kada se inace zatvoreniji clan grupe otvori I  sada je  blizu da postane   protagonist I da se  sada vise ispolji I na sceni.. I sada imamo zamah , ali ne znamo koliko ce to otvaranje taj zamah trajati  . Tada mozemo I bez detaljne pripreme brze uci u scenu , izabrati ogziliere I poceti  ranije akciju . Jer postoji mogucnost da ce se neki clan grupe u toku duze pripreme scene  I ohladiti . I suprotno mnogi protagonist ce se u pripremi scene vise zagrejati , znaci ovo je individualno ) I  da ce se izgubiti onaj prvobitni impuls zamah otvaranja , energije. Tu nesto ima od one poslovice < gvozdje se kuje dok je vruce > )
Kada scena pocne onda se  autenticnost akcije  pazljivo proveri sa protagonistom, I moze mu se  predloziti  da on zameni uloge sa ogzilerim da demonstrira pokaze tacno kako se  ta druga licnost ( koju igra ogzilieri )   ponasa I govori. Na ovaj nacin oni ( protagonist I ogzilieri ) su jos vise zagrejani  da daju  precizniju tacniju projekciju  protagonistinog subjektivnog unutrasnjeg sveta  .Ovo za uzvrat daje , dobija , postize vecu realnost u prezentaciji  I pokrece kod protagoniste jos vise spontanosti. Cim je izvodjenje , scena ozivela  za ucesnike  ,onda director moze da smanji  svoje intervencije  I da dozvoli da se slika, scena   odvija  dok ne dostigne vrhunac , klimaks ili pocinje da ( fade ) gubi u intenzitetu ili da se scena tetura , posrce biva nestabilna ( falter ) . U ovoj tacki se mogu napraviti specificnije intervencije , kao zamena uloga da se pomogne protagonisti  kako je to u ulozi ( u cipelama ) druge osobe.. ili da pozove clanove grupe da dubliraju protagonistu  I da se  ispolje moguce prikrivene ili nekompletno prihvacene nesagledane misli I osecanja . Protagonisti cak  mozemo  traziti, reci mu ,  da se prikljuci gledalistu I posmatra scenu koja se sada ponovo igra,  ali sa drugim glumcem ( ogzilieri ) koji sada igra protagonistu, I prezentuje  se zivo ogledalo psihodrame ( ogledalo  prethodne scene)
  U pogodnom momentu director dovodi akciju na sceni do zavrsetka , vodi protagonistu  nazad u krug I pocinje zavrsnu fazu psihodrame.
  Posto proveri da je protagonist spreman da nastavi   director sada pita  svakog ogzilierija  koje su emocije I misli doziveli u ulogama koje su igrali.(ogzilieri prvo daje sering iz uloge ) Ovo je vrlo vazno I to ne treba brzati. Ogzilieri cesto bude duboko pokrenuti , pod utiskom emocija u psihodrami   I treba im dozvoliti  da kompletiraju svoju sopstvenu katarzu. ( ogzilieri se pozivaju jedan po jedan da daju svoj sering , naravno u meri u kojoj zele ) Onda se ogzilieri jasno cvrsto podsete , da su sada zavrsili uloge ,da su izasli iz uloga koje su igrali na sceni . I da mogu da se prikljuce  ostatku grupe u delenju osecanja I u diskusiji koja sledi . ( ogzilieri se prvo ponudi da da sering iz uloge a posle moze da podeli nesto iz svog zivota. . Ako je ogzilieari bio u teskoj ulozi, nekada se moze ponuditi I de roling , to je izvestan ritual izlaska iz uloge koju je igrao u drami I vracanje  ponovna orijentacija u stvoju stvarnu ulogu  u zivotu).  Kada protagonist dobije vreme da primi absorbira  komentare sharing clanova grupe  I eventualno da odgovori . ( to respond )  ( vecina  psihodramaticara u vecini situacija na kraju drame  savetuje protagonistu da ne ulazi u dijalog , da u toku seringa ne odgovara  , da cuti ,( protagonist  to be silent in sharing ) , tako pise I Kate Bradshaw , ali to nije dogma I uvek moze biti posebnih situacija u grupnom procesu , kada protagonist moze kratko da odgovori )  Direktor u fazi seringa poziva sve clanove grupe da doprinesu, da daju sering .Ovaj sering treba da bude usmeren direktno I licno protagonisti. Clan grupe u seringu treba da se usmeri na svoja sopstvena osecanja ( I  misli)  koja su pokrenuta psihodramom . Moze takodje biti I secanja na zivotne situacije I odnose clana grupe . Clanovi grupe mogu nekada vise da se identifikuju sa ulogom koju je igrao jedan od ogzilierija , nego sto se identifikuju sa protagonistom. Ali podvlaci se , naglasava se da je bitno da clanovi grupe dele svoje  sopstvene licne emocije ( da dele nesto iz svog zivota ) Davanje interpretacija , psihologiziranje , teoretisanje I postavljanje pitanja protagonist ( I saveti ) se u seringu aktivno obeshrabruju, ( zaustavljaju se I eventualno se jos jednom kratko objasni sta je sering ) Samo kada je protagonista dobio dovoljno prilike da primi uzme u obzir  I diskutuje svako u seringu podeljeno emocionalno iskustvo , onda director  dozvoljava da se diskusija u grupi nastavi generalno, spontano  o bilo cemu ( obicno direktor I grupa se sloze da je sering zavrsen , tada se moze nastaviti grupni tok , slobodna komunikacija u grupi, a nekada se moze dati I kraca pauza )Na ovaj nacin katarzicni efekt psihodrame se moze nastaviti u feedback ( povratni odgovor ) , cesto okidajuci  korisno ( ono koje pomaze ) oslobadjanje emocija I to u seringu clanova grupe kao I protagoniste.. Zatvaranje , zavrsni deo seanse ( Closure )  se desava kada je director zadovoljan da su svi imali dovoljno prilike da podele,  I taj zavrsetak moze se podtstici na jedan od vise nacina.  Ako je jaka pozitivna ,negujuca brizna atmosfera stvorena . onda  nije neobicna ni spontana fizicka demonstracija pokazivanja  osecanja  simpatije, I to grljenjem , rukovanjem…  Ali ako je to vise sumjniv , nejasan nesiguran  ishod (equivocal, ambiogous , uncertain  ) onda se to moze voditi tako da se pita svaki clan da da zavrsni komentar.Na primer director moze da kaze protagonist sta je on licno  dobio u psihodrami I onda da pita ostale da to prate. Ili se grupa moze pitati da razmotri  moguceg  protagonist u  sledecoj seansi . Zbog lancane reakcije pokrenute psihodramom  cesto su tu drugi clanovi   spremni  da budu sledeci protagonisti. Ako ne mogu lako da preuzumu rizik  na pocetku seanse onda im moze pomoci da govore o tome sada kada su dobro zagrejani. 
Naziv titula  director znaci sasvim eksplicitno aktivno vodjenje kontrolu I ohrabrivanje kao funkciju terapeuta. Direktor treba da zagreje ucesnike  I da  produkuje stvori.   psihodramu. Ovo zahteva budnu opreznu  empatisku paznju , ne samo za ponasanje protagonste  vec takodje I za gledaliste ,ostale clanove grupe.i za ogziliere takodje. Iz tog razloga ko- director je pozeljan I neki bi rekli esencijalan. Ako director treba u punoj , pravednoj meri da ispuni  3 uloge koje su neophodne  : producenta , terapeuta I analiticara. Ko –Direktor bi trebao da ima odgovarajuci trening . Ovo ukljucuje iskustvo kao protagoniste I ogzilierija u trening grupi  koja je vodjena od vestog direktora. Kvalifikacija ko – direktora se gleda u nekim trening centrima ( skolama ) kao stepen u napredovanju da se postane kvalifikovani director( diplomirani psihodramski terapeut- certified  director  )   Dok se director koncentrise na produkciju psihodrame , ko director moze posmatrati znake  emocija koje su ispod  I koje su izmakle direktorovoj paznji. Ovo  se moze jace  osvetliti senzitivnim dubliranjem protagoniste. Ko-director staje blizu protagoniste ,stavlja mu ruku na rame I govori sa simpatijom ( u skladu ) sa nekompletno ispoljenim osecanjima protagoniste. Direktor uzima u obzir ovu novu informaciju .i ako je to empatiski tacno ( u skladu sa protagonistom ) protagonist onda moze imati hrabrosti , moze biti ohrabren da to  dalje  elaborira , produbi nastavi da  dalje radi na tome. Ako director ne zeli da prekine tok psihodrame .onda ce ko-direktor  naravno odloziti ovo I cekati da vidi dali ce se ista indikacija pojaviti ponovo. Ko – director moze ipak  ostati blizu protagoniste I igrati delovati kao podrzavajuci dubl.
 ( komentar: znaci postoje kraca dubliranja , kada clan grupe stane iza protagoniste I onda ispolji I verbalno I neverbalno sto empatiski oseca da je u prpotagonisti I pomaze da se to ispolji. Posle tog kraceg dubla clan grupe se vraca u gledaliste. Postoji I duze  dubliranje kada je clan grupe duze vreme sa protagonistom I daje mu stalnu podrsku. Ovo duze dubliranje se desava kada je to terapiski potrebno I to je u saglasnosti sa direktorom I protagonistom )
   Ovo omogucava direktoru da stoji vise pozadi , dalje od akcije . I da je manje u riziku  od previse identifikacije sa protagonistom .Pomazuci spajajuci  direktorove terapiske I analiticke moci . ko –direktor oslobadja  njegovu paznju da ispuni ulogu producenta efektivnije . Ali to mora da zavisi  koliko  2 terapeuta imaju bliski  raport I razumevanje.( treba da imaju )
 Nekada je intenzitet emocija koji se stvara , podize u psihodrami  takav da ostali clanovi grupe pocinju da se osecaju  prepunjenim  podsecanjima na njihove sopstvene situacije.Ovde je ponovo ko-direktor cesto sposoban da vidi sta se desava I to pre direktora I da sa podrzavajucim dubliranjem pomogne  toj licnosti da se sa tim nosi  dok prilika da deli ova osecanja bude moguca.
 (Komentar:ova situacija u toku seanse kada imamo protagonistu koji je cesto u intenzivnoj emociji I  kada  se pojavi  drugi  clan grupe koji je u intenzivno emociji . To moze biti clan grupe u gledalistu a moze biti clan grupe na sceni kao ogzilieri koji je u toku drame usao u nesto jako vazno I licno. . Ovo je vrlo osetljivo kako cemo fokusirati  I na koga paznju direktora I grupe … nekada se moze , kada je moguce I drama protagoniste na kratko prekinuti, ali to treba jasno objasniti  I fokusirati na clana grupe koji je u jakoj emociji I omoguciti mu da to iskaze. Jer ovo je cesto znacajno povezano sa protagonistinom dramom na sceni I cesto ce pokrenuti protagonist da dublje I slobodnije  nastavi svoju psihodramu na sceni ) Ovaj akt  je u isto vreme signal direktoru koji takodje ima izbor da dovede novog potencijalnog protagonistu  u akciju na neki nacin  ili da dovede psihodramu na sceni do ranijeg  zavrsetka  tako da sering moze da pocne  dok su katarzicni efekti najveci . 
 Ostale opservacije, zapazanja  co-direktora se ne ispoljavaju  dok psihodrama traje na sceni. Neka od tih zapazanja, mogu biti te vrste , takva  da  se mogu  najbolje preneti u istom seringu osecanja ( posle akcije na sceni )  u kome gledaliste , cela grupa ucestvuje.( znaci da ko director saceka sering I onda podeli sa ostalima) Sa druge strane ta zapazanja su cesto nagadjanja ( guesses) o stvarima koje tek treba da izadju na videlo., na otvoreno. U skladu sa tim terapeut treba da obezbedi  neko vreme posle seanse I da sa ko –terapeutom razmeni misli I impresije, narocito o onim tackama u kojima su potisnuta ( suppressed ) iskustva ili osecanja mogla biti blizu da se manifestuju. I da se proveri da li bi protagonistu moguce trebalo aktivno voditi usmeriti ka tim oblastima . Ili da li je stepen , brzina napredovanja bila suvise vruca  I da je sporiji I manje direktan pristup potreban. Ova diskusija posle seanse je takodje I prilika da se razmotre uzmu u obzir I reakcije drugih clanova  I da se posmatra kako je dinamika razvoja grupe bila demonstrirana , pokazana u toku seanse . I moguce je cak da se anticipira , predvidi pravac , usmerenje buducih seansi.
 Da se ilistruju neke od poenti iznesene u ovom  delu poglavlja , sledeci polu izmisljeni opis  tipicne seanse moze pomoci citaocu. 
  TIPICNA  SEANSA  , Uslovi – setting : Grupa se sastoji od 7 clanova koji su se sastajali 1x nedeljno , na psihoterapijskoj klinici I to 6 nedelja .Oni su vec otkirli dosta o sebi ali njihove psihodrame , mada su vodile  ka zivahnoj diskusiji , nisu jos dodirnule nijednu jaku emociju.Vecerasnji  protagonist Mary  udata zena u ranim 30 tim  trazila je pomoc zbog glavobolje  za koju nije nadjen nijedan fizicki uzrok. Mary je ranije govorila o svojoj majci  koja izgleda da nastavlja da dominira u njenom zivotu , cak I sada kada je Mary udata I ima svoj sopstveni dom . Zagrevanje:  Direktor pocinje zagrevanje, a oseca  se da mu je energija niska jer je proveo popodne u zamornom I frustrirajucem sastanku nekog odbora…On je odlucio da sada mora prvo sam sebe da zagreje. On je namestio stolice u krug , ispraznio pepeljare  I otvorio prozore da provetri prostoriju  I salio se sa prvim clanovima grupe koji su stigli, kako je zadimljeno. Mary je dosla poslednja I izgleda malo zarumenjena . Protagonista  prethodne seanse diskutuje kako se osecao za vreme nedelje  I ima jos seringa , delenja osecanja od grupe. Ali uskoro Mary pocinje da govori. Njena majka je uradila to ponovo , mesala se u njene planove , kritikovala  njenu odluku da se preseli  u drugu kucu  iako je to razumna akcija.Grupa pazljivo prati slusa  Mary  , blisko je prisutna  .. Direktor oseca da je grupa ukljucena I voljna da Mary upotrebi , koristi  seansu. Direktor ustaje I  seda pored Mary I pita je  da li bi radila na tom problemu. Mary <,da uvek je bilo isto sa majkom . > Uvek ?  Koliko joj daleko ide secanje , nije joj bilo dozvoljeno da se mesa sa decom na ulici .. ( negde u toku tog dijaloga sa direktorom Mary postaje protagonista )  Majka izgleda da je bila preokupirana I da je sakrila oca., umotana u oca ,( wrapped up in father )  Mary mora da se prikloni njihovoj rutini. Direktor poziva Mary da setaju I pricaju . Oni setaju po pozornici.Mary se seca kako njena majka  nije nikada pokazala  fizicku, telesnu  bliskost, neznost ljubav. Majka ju je retko grlila I ljubila pri susretima I rastancima . Da li moze da se seti nekog odredjenog primera.? Posle nekog premisljanja ona se seca. Gde  je to tacno bilo.? Ona opisuje kucu. Ona je isla za vikend kod rodjaka , bila je 12 godina stara.Ona opisuje , daje vise detalja. Direktor je pita da pokaze grupi fizicki raspored , poziciju vrata I prostora, boju zida I prekrivace na podu, namestaj.Kako to izgleda , kako se oseca sa tim.( ovo je detaljno namestanje scene, seen setting, koje dodatno zagreva protagonist I vise ga uzivljava u tu situaciju )  Mary bira svoje ogzilierije , svoju  majku I oca, I kaze svakom od njih kako izgleda , kako prica , misli I ponasa se. Majka je  kao vetar ,  vetrovita  ( breezy ) distancirana , poslovna. Otac je miran , blag , submisivan , absorbovan u svoj rad.  Direktor primecuje da je ona izabrala  2 clana grupe za ogzilieije a oni bi takodje mogli imati slicnosti sa ulogama koje ce igrati. Direktor kaze Mary da pocne svoju psihodramu. ( pocinje akcija na sceni )
 Psihodrama: Mary je spakovala svoje stvari za vikend.Ona opisuje kako njena majka  insistira da se sve proveri. Direktor joj kaze < pokazi nam >  Mary  zamenjuje uloge  sa ogzilieri majke I zauzima kriticki , sumnjicavi, grdeci,grubi ton stav  I masuci( preteci )  prstom gore dole  .Ogziliari  to posle iz uloge prati, igra. Mary izgleda cudno ,izokrenuto , nespretno , nelagodno(awkward  ) Majka nastavlja u istoj tendenciji , pravcu. Mary se zarumenila, zacrvenila  I stegnula je pesnice . Direktor kaze jednom clanu grupe da bude njen dubl.   Dubl stoji kao Mary kruto,rigidno.  Mary odgovara na majcino ispitivanje I zamerke. < jesli li se setila pribora , stvari za pranje. >sa tiho  promrljanim Da.   Dubl pojacava ovo  sa glasnijim < Da naravno > ..  I dubl nastavlja,,, < Ja zelim da ti prestanes da me napadas >…Mary pocinje da tesko dise . Ona se naglo , iznenada , izvice na svoju majku .. da je ostavi na miru .Mary je zgrabila svoju tasnu I krenula je ka vratima ali zastaje neodlucno. Direktor je pita sta oseca.Mary opisuje konfliktna , suprostavljena osecanja .Deo nje bas , samo ,hoce da ljutito ode.Ali deo nje hoce da je njena majka prihvati, vrednuje, ceni  … Direktor joj kaze da stoji naspram vrata I da ispolji svoju ljutinu . Mary to uradi snazno. Intenzivno strasno ( vehemently ) Direktor joj kaze da se okrene ka majci I ispolji ljutinu. Mary to uradi tiho. Direktor je pita sta se sada desava I ona pocinje da vice na majku .  Majka ( ogzilieri) odgovara hladno  I izduvano , izduvavajuci se ,( ovde nije jasno u tekstu da li ogzilieri sada  improvizuje majcin odgovor  , ili je prethodno izvrsena zamena uloga , . Da je prvo Mary bila u ulozi majke, pa sada ogzilieri to ponavlja iz uloge majke .u svakom slucaju odgovor majke pokrece dalje reakciju Mary )  Mary kaze da se oseca tako da bi udarila majku . I majci se daje jastuk da drzi ispred sebe.Mary udara ( jastuk )  majku . Iznenada Mary, jeca , zaplace se  I pripija se uz majku. Iza Mary ljutine je njeno osecanje  da nije voljena I to boli , povredjuje.Majka priznaje da ovo nije svatila. Otac koji nije imao stvarnu ulogu da igra  sada im se pridruzuje I cine troclani zagrljaj. ( opet nije jasno da li ogzilieri u ulozi oca ovo spontano improvizuje, ulazi u zagrljaj … ili je moguce prethodno bila zamena uloga Mary sa ocem ) Posle nekog vremena director sugerise ( da se scena I drama zavrse ) I da se pridruze krugu( da svi clanovi grupe sednu u krug ) I director seda do Mary.
  FEEDBACK- SHARING-delenje   Direktor pita Mary da li je spremna da primi feedback grupe.  Ogzilieri koji je igrao majku se pita kako se osecao u ulozi majke. .Ogzilieri  kaze da je u ulozi bila anksiozna .da je uvek osecala da treba da drzi odbija  svet, da se brani. Kako se osecala da treba da bude podrska muzu. I da nije mogla da rizikuje da se njeno dete oslobodi  njene kontrole u slucaju da se neka nesreca , zlo desi, udari. Ona ( ogzilieri majke ) je osecala ovo snazno u toku psihodrame , ali je onda bila sokirana I preobuzeta  sa cerkinom ljutinom.Kada je ogzilieri majke zavrsio sering  director ju je cvrsto instruirao , uputio da je sada van uloge majke( ovo je de roling , izvodjenje  iz uloge, ovo se cesce radi ako je uloga bila teskia  )  I da moze da  kasnije  da doprinese da sering kao ona sama , moze da  da licni sharing . ( ogzilieri je prvo dao sering iz uloge, nekada se vrsi I izvodjenje iz uloge , de roling  a kasnije ogzilieri ce dati  svoj licni sering , sering iz svog zivota )  
Otac ( ogzilieri koje je igrao oca ) je imao manje da kaze. On se osecao slab I ignorisan od svoje zene I cerke .On je takodje bio uznemiren, izbacen iz normale   ljutinom svoje cerke , ali priznaje da je takodje osecao izvesnu ljutinu. Ali nije mogao da stane na stranu svoje cerke a protiv svoje zene.
 Kada je otac izveden iz uloge ( de roled ) Mary odgovara da je sada je vise relaksirana . Ona kaze da je njeno najbolnije iskustvo bila sumnja  u to da njeni roditelji stvarno mare za nju . I ona je bila sigurna da ako pokaze svoja osecanja da bi bila odmah odbijena. Ostali clanovi grupe sada dele svoja sopstvena iskustva sa Mary. Izgleda da svako nalazi nesto sto stvara vezu sa subjektom psihodrame. Ogziliari  koja je igrala majku( daje licni sering ) kaze   kako je iznenadjena koliko je slican njen sadasnji odnos sa  njenom  cerkom  koja je  tinejdzerka   . Ona oseca da je naucila iz  ovoga  I zahvaljuje se Mary.Na kraju su svi doprineli ,podelili .Direktor pita Meri da li bi htela da kaze nesto clanovima grupe pre zavrsetka. Ona kaze kako je bila uplasena  u vezi  igranja svoje psihodrame .ali kako je to bilo dobro osecanje to odigrati , I da ceni ohrabrivanje grupe. Ona treba da telefonira svojoj stvarnoj majci ove nedelje I pita se kako ce to biti ,  kako ce se osecati.
 Epilog: Na sledecem sastanku grupe Mary je izvestila da se oseca mnogo vise neranjiva (  da je manje ranjiva )   Ona kroz smeh kaze (povezuje ) da je telefonirala svojoj majci  I bila je jako iznenadjena , pod  jakim  utiskom koliko je manje hostilna , neprijateljska , I manje kriticna majka izgledala.Mary je radila na svom odnosu sa majkom na kasnijim , sledecim seansama. Njena glavobolja je postepeno nestala.I kada se grupa zavrsila posle  jos godinu dana  seansi ona se osecala dobro I bila je mnogo vise  asertivnija, pozitivna , afirmativna. I sigurna. samouverena. 
ULOGA CLANOVA GRUPE  Mi smo vec napravili razliku ,odvojili 2 situacije. Klasicna psihodrama u kojoj trenirani  terapijski pomocnici  igraju kao ogziliari I sastav grupe se menja iz seanse u seansu . I nasuprot je psihodrama kao terapijska grupa  u kojoj se manji broj subjekata , clanova  sastaje redovno (  komentar :tu u redovnoj grupi stalnog , istog sastava se razvijaju odnosi izmedju samih clanova grupe medjusobno, stvara se mreza tih odnosa , grupni matriks , I kroz pracenje tih medjusobnih odnosa clanova grupe se moze doci do terapiskog napredovana I poredjenja izmedju odnosa unutar grupe mikrokosmos I odnosa van grupe makrokosmos )   I oni sami postaju ogzilieri dok ne dodje njihov red da budu protagonisti,da  redom naizmenicno  budu protagonisti. U prvoj situaciji nema razvoja grupnog procesa.  Gledaliste , grupa kao hor u starom grckom pozoristu,reprezentuje , prestavlja misljenje publike , javno mnjenje  , reagujuci spontano na dramu., I grupa , gledaliste  bude kao zvucna kutija , rezonanca , daska koja zvucno rezonira  za protagonistu. Simultano , istovremeno oni , grupa su pomognuti od protagoniste da vide sebe u zajednickom  imenitelju ljudskih kategorija  , uslova koji su odigrani u psihodrami. 
 Foulkes I Anthony ( autori knjige – grupna analticka terapija 1965 ) sugerisali su da nestrukturirana psihoterapiska grupa  radi , deluje vrlo slicno kao ovo, I dali su priznanje , zasluge  Morenu za eksploataciju , koriscenje dramske akcije kao metoda grupne  terapije. Interakcija  izmedju glumaca I publike ,  I auditorijuma je paralelno uporedjena , napravljena je paralela, sa interakcijom izmedju aktivnih I pasivnih clanova grupe. Nerazresen konflikt grupe je kanalisan kroz govornika (protagonistu ). Tako da clanovi grupe mogu da znaju  ono sto se ne usudjuju da priznaju sebi. Kako konflikt nalazi ekspresiju ispoljavanje  u interakciji  izmedju grupe I ovog clana ili direktora.  I osecanja koja su ponovo stvorena ( recreated ) mogu biti evaluirana , procenjena I ponovo uspesnije  integrisana . Ali razresenje , rezolucija  konflikta zahteva ponovno izlaganje ., eksponiranje sa ciljem da se nadvlada tendencija inercije  koju je Frojd nazvao  repetition compulsion, kompulsivnom  repeticijom , prinudnom  repeticijom , prinudnim ponavljanjem. 
 U psihodramskoj grupi  ovaj proces se ucini  eksplicitnim , ustvari postaje primarni zadatak clanova grupe. Oni nece biti samo gledaliste nego ce redom , naizmenicno biti protagonisti , ogzilieri ili dublovi . Oni ce takodje biti ohrabreni  da budu spontani dublovi, I da dele svoje licno iskustvo sa  protagonistom u fazi feedback a , seringa . Direktor modelira za grupu ucestvovanje koje ima snaznu simpatiju I toplinu. Zato sto su ohrabreni da rade na ovaj nacin stvara se, generise se , I odrzava  atmosfera medjusobnog poverenja I podrske. Bez  ovoga ne bi bilo moguce da se preuzme rizik  licnog eksponiranja , izlaganja koji psihodramski metod zahteva .
 Zbog ovog razloga director  nikada ne interpretira I ako clanovi grupe konfrontiraju  jedan drugog sa nekim negativnim aspektima njih samih , onda ce director cesto pitati izazivaca ( onoga koji je izazvao onog drugog)  da opise koji deo njihovih sopstvenih osecanja  je pogurao ovu reakciju. Drugim recima pristup  emocionalnom konfliktu  je uvek preko , putem pozitivne identifikacije .
( komentar: ovo ima slicnosti sa ogledanjem u grupnoj analizi gde neke svoje osobine projektujemo na za to pogodne clanove grupe. Upocetku te svoje osobine ne vidimo kao svoje, vec ih vidimo iskljucivo kao osobine drugih clanova.  Ali kasnije u dobrom razvoju grupne terapije I grupnog procesa , pocinjemo da prepoznajemo koje smo to svoje osobine projektovali na druge clanove grupe ) 
Ovo ne znaci da su negativna osecanja ignorisana, ali ako moze biti dozvoljeno da se ona pojave  unutar psihdramske akcije , clanovima grupe nece biti omoguceno , da ih upotrebe tako defanzivno  da cepaju ( splitting ) dobra I rdjava osecanja I da projektuju rdjava na druge a da se drze dobrih.
 ( komentar : ovo  izgleda kao tendencija terapeuta  da se umanji spliting , cepanja , parcijalizaciju nasih unutrasnjih objekata na dobre I rdjave , I tendencija da se umanje  moguca regresija na shizoparanoidnu poziciju ..ali psihodramski grupni process I drama na sceni se spontano autenticno razvija. Pitanje je koliko je u prirodi  grupne terapije I psihodrame da director tako I toliko  kontrolise grupni process. Izgleda da je realnije da se nesto u grupi prirodno I spontano ispolji I da to konstatujemo I da se  dalje  u grupnom toku I u drami na sceni bavimo time. Direktor prvo pusti  da se ispolje one scene koje su potreba glad protagoniste I dela grupe.., pa se onda mogu traziti dalje  terapiski konstruktivnije scene , naravno ako  tada postoji dovoljan potencijal  da se takve scene prirodno razviju. Jedino cemo odmah ukazati na pocetak destruktivne akcije u grupi.) 
 Tako director ne interpretira grupnu dinamiku .Desava se da grupne odbrane inhibisu grupnu dinamiku . To je ciklicni trend I otpori cesto prate , slede period aktivnog  terapijskog rada I samo otkrivanja I obrnuto. Subgrupisanja , zrtvovanje jarca . negativan transfer prema drektoru I druge odbrane mogu cesto biti prepoznate. Ako vodja ceka strpljivo , protagonist ce se pojaviti I njegova psihodrama ce dozvoliti da se grupne odbrane prorade.u , kroz pojavu jednog aspekta sveta protagoniste.  Tako naprimer osecanje da terapeut ima previse moci , ili da nije brizan , negujuci , moze biti reprezentovano ,pretstavljeno u interakciji sa roditeljskom figurom. Subgrupisanje moze biti simbolizovano u rivalitetu brace I sestara , raspravi sa komsijom. Itd. Ja  nemam sumnje da psihodrama I verbalna terapija imaju mnogo vise zajednickg nego sto se to na prvi pogled vidi. U obe su clanovi grupe krajnji  osnovni izvor   spontanih susreta ( encounters) koji  generisu stvaraju nove uvide I dozvoljavaju da se stare ideje smanje , nestanu .Postena uzajamna razmena stvarnih realnih emocija  znaci vise od tehnicke virtuoznosti terapeuta.
  RAZVOJ  GRUPE TOKOM VREMENA  …U  prvim najranijim sastancima grupe  proces upoznavanja dominira . Ovo je takodje faza u kojoj vodja demonstrira kako radi. Model, nacin , redosled : zagrevanje sa  diskusijom , pa psihodrama na sceni  I feedback , sering na kraju  se prati redovno. Za vreme ovih prvih seansi akcija moze biti sasvim kratka  ili se dogadjajima pristupa na relativno  siguran ili povrsniji nacin.
 ( komentar :  autor MD verovatno misli da se u prvim seansama ne otvaraju dublje I traumaticne teme , dok se ne stvori jaca grupna kohezija , poverenje I podrska. Ali mnogi psihodramaticari prate spontani razvoj grupe I zavisno od toka grupe mogu vec u prvim seansama da udju u dublje I rizicnije teme . )
   U prvim seansama : scene: Kao sastanak sa prijateljima , odlazak kod rodjaka , roditeljski sastanak u skoli , vece roditelja u skoli ,problem sa kolima , sve vrste sadasnjih zajednickih  mesta I situacija su mogucnosti.Ova faza , prve seanse . odgovara izvesnom pocetnom testiranju ,merenju temperature u grupi. A to I verbalne grupe pokazuju u prvim susretima .
 Kako grupa postaje povezanija , koherentnija I nivo poverenja I topline se povecava  , onda senzitivnije , osetljivije I vise licne teme se pojavljuju . Protagonista povezuje , asocira sadasnju situaciju sa paralelnim slicnim situacijama iz proslosti. Opet ima jasne slicnosti  sa verbalnom analtickom situacijom , kada se formativna iskustva ( iskustva formiranja , odrastanja ) se rekonstruisu I proradjuju .Na ovom stupnju , ( fazi razvoja grupe ) vise  licni material  ( ispoljen u seansi ) izaziva jaku identifikaciju kod drugih clanova grupe. Delenje  emocija u feedback ,seringu posle akcije  na sceni  na kraju seanse  moze se nastaviti u sledecoj seansi . I novi  protagonist se  pojavljuje da radi  kroz svoju psihodramu  koja je stimulisana sa onim sto su podelili u seringu .Alternativno jedan clan moze uci u seriju psihodrama  rekapitulirajuci ( ponovo istraziti ) dogadjaje . koji  mogu vremenom dostici nazad u proslost do ranog detinjstva. U isto vreme grupa pocinje da usvaja neke od terapiskih vestina I postaje svesnija , budnija, pazljivija  na medjusobna osecanja . Clanovi takodje dubliraju perceptivnije , I upotrebljavaju uloge kao ogzilieri sa vise uvida I hrabrosti. 
 Posle perioda vece terapijske aktivnosti    moze doci do iznenadnih naglih  pauza u kojima  grupa postaje mirnija a protagonisti  sporije izlaze napred , sporije se pojavljuju .Moze biti I grupna odbrana onog tipa , vrste  koja je opisana u prethodnom delu teksta. Ali skoro kao da grupa ima potrebu da pauzira privremeno. Kao da je grupa iscrpla svoj kapacitet , sposobnost za katarzicno emotivno oslobadjanje. Grupa mozda treba, ima potrebu ,  da dozvoli da se iskustvo u seansama integrise potpunije  pre nego sto krenu u nove oblasti.  Dobro utemeljena grupa uci da gleda na svoju surplus realnost ( oni sto se nije desilo u realnosti  ali se desava u nasoj masti, zelji, snovima  … )  ,  projektuje sebe u psihodrami u buducnost ili odigrava svoje snove I fanazije. Oni , grupa mogu da nastave  da rade konstruktivno  kroz mnoge sate , a tacka  u kojoj su eventualno  sa vremenom dostigli zrelost da mogu da se raspuste , zavrse grupu , ta tacka nije predvidljiva.Prirodna duzina , raspon zivota, trajanje  grupe varira ali  je retko manje od 1 godine. A neke grupe traju vise godina. Ja smatram da pomaze da se napravi inicijalni ,pocetni ugovor da se grupa sastaje odredjen broj seansi.i da se onda  ponovo pregovara o ovom sporazumu na kraju ovog prvog perioda. Cak I kada se svi clanovi slazu da se grupa raspusti  u nekom kasnijem periodu  uvek je potreba  da se omoguce jos neke seanse  da se ispolje odigraju  osecanja gubitka I separacije . Prateci sastanak  posle zavrsetka grupe  6 meseci ili 1 godinu kasnije  se takodje pokazao vrednim  terapeutu I grupi. 
  MEHANIZAM  PROMENE… Dokazi u istrazivanju  za demonstriranje ,pokazivanje merljive promene ponasanja a koji rezultiraju iz psihodrame  , te dokaze je tesko dobiti , ne zato sto se promena ne desava , vec zato sto metodi merenja pogodni odgovarajuci za tako kompleksno desavanje su  potrebno vrlo involvirani , komplikovani I tesko  ih je staviti u praksu.   Conduit 1986  razmatra ,dokazuje da bi  korisniji pristup  bio da se ispitaju specificni aspekti procesa  koji se moze lakse sistematicno menjati varirati.sa ciljem da se proceni njihov ( specificnih aspekta procesa ) doprinos ka efektu celokupne terapijske aktivnosti .
 Tako mi smatramo da psihodrama  omogucava  osposobljava individue, pojedince  da ispolje misli I osecanja  punije I efektnije . Jedna specifiicna tehnika usmerena na ovaj cilj  je dubliranje.  Goldstein 1967 I 1971.  Je pokazao jasno I u kontrolisanom  pokusaju , testiranju, ekperimentu , da dubliranje znacajno  povecava verbalno ispoljavanje  clanova grupe.
  Mentalna katarza je proces u kome se izbegavane emocije I stavovi  ispoljavaju u psihodramskoj akciji , I veruje se da to ispoljavanje smanjuje intenzitet izbegavanih osecanja I vodi ka promeni , modifikaciji stavova  u njihovoj sferi uticaja.  Conduit  citira Logan a  (1971 )  koji je demonstrirao u kontrolisanoj studiji da je  katarzicno oslobadjanje agresivnih stavova  stvarno promenilo , izmenilo , modificiralo  ( extrapunitive )  previse kaznjavajuce ponasanje( subjekata )ispitanika .
 Zamena uloga bi trebalo da poveca sposobnost  licnosti koja zamenjuje  uloge , da prihvati kompromis I da  bude tolerantnija prema drugoj licnosti sa cijim se odnosom bavimo . Ovde se Conduit poziva na nalaze Johnson 1971 koji je pitao svoje ispitanike da izaberu stranu u izmisljenom , imaginarnom sudskom procesu. A da se posle zalazu   za slucaj suprotne strane, da  brane suprpotnu stranu.Prema cinjenicama ishod izgleda da zavisi od rigidnosti , krutosti pocetno, prvobitno , inicijalno  zauzetih stavova. Ako je bilo neko cak malo prihvatanje  validnih , vrednih  alternativnih pogleda , onda je kompromis bio postignut. ( slican je I rezultat istrazivanja u razresenju konflikta( conflict resolution )  sa zamenom uloga, I tu  isto zavisi koliko su prvobitni stavovi kruti, iskljucivi  )  Ali ako su inicijalne pozicije bile uzajamno iskljucujuce  onda je zamena uloga pojacala utvrdila  kontradiktorne , suprostavljene stavove  suparnika. Ovo sugerira da upotreba , primena zamene uloga u terapiji  zahteva tacnu procenu  vrednovanje od strane terpeuta . Da terapeut proceni  one bitne , podvucene  emocionalne trendove koji su u  protagonistinoj kompletnosti , celokupnosti.( protagonist s  utterance ) . I ako su ti emocionalni trendovi pogresno prosudjeni , procenjeni  onda tehnika zamene uloga moze biti antiterapijska .
 Ja  sam vec istakao  da mnogo od terapijskog procesa  u psihodrami moze biti sustinski povezano  sa toplom podrzavajucom grupnom atmosferom , u kojoj su clanovi grupe nezno ali cvrsto  ohrabreni  da pogledaju , da se stave naspram  I da prodju kroz svoja  nesrecna ,mucna zivotna  iskustva . Isto se moze videti u psihodinamskim terminima , da terapijski proces  bude nacin eksternalizovanja  ispoljavanja  primitivnih unutrasnjih slika ( To externalize internal  images ) , reprezentacija neprijateljskih hostilnih roditelja . itd , I da se onda taj primitivni material , slike, reintegrise , ponovo sastavi  na vise realni (realniji )I odrasliji nivo razvoja.
 Ja bih sugerisao da je ovo savrseno kompatibilno  sa teorijom uloga licnosti   , isticuci , naglasavajuci da se infantile uloge , nastavljaju,  traju u zivotu odraslog , I znacaj tih infantilnih uloga u kasnijim problemima priagodjavanja.  U mom sopstvenom iskustvu ovo se pokazalo , rodilo   u iskazima , izvestajima protagonista koji  su imali koristi , dobrobit , benefit od  intenzivnih katarzicnih iskustava ove vrste . 
TIPICNI PROBLEMI  I NJIHOVA RAZRESENJA . Snaga ovog psihodramskog terapiskog  delovanja , povezivanja , medija, nacina  je takodje I  izvor  njihovih teskoca. Ako grupa ne uspe da se zagreje I director nadje da nema dovoljno stvorene spontanosti da bi se stvorio voljni protagonista , onda director moze biti u iskusenju da podigne kocnice  sa ciljem  da dobije predstavu , performans. Ovo moze da uspe jednom ili dvaput , ali kada grupa postane vise uplasena .oni ce biti vise u otporu  I uskoro pocinju da odustaju od ativnosti . Bolje je dozvoliti grupi da se razvija, ide  sopstvenim korakom , da razvije  sopstvenu brizinu  napredovanja  .I da cesto ostane sa relativno povrsnijim scenama u pocetku , sve dok ne postane jasno vidljivo da su oni , grupa  ( confortable ) sada komforni  , da im je ugodno , komforno, lako  da rade na ovaj ( psihodramski ) za njih novi nacin. 
 Uvek postoji opasnost da se trazi predstava , performans  koja ce impresionirati sve ukljucene , umesane , ali ce biti potpuno udaljena , pomerena  od objektivne realnosti  protagonistinog sveta ( sveta protagoniste ,).Psihodrama nije igranje , odigravanje drame ( play acting )  Da se neko eksponira , otkrije u akciji .to se moze osetiti , doziveti kao ekstremno pretece ,cak I kod onih najsigurnijih , najuverenijih .  Cilj je ovde , u psihodrami  ne  da   se dostignu  kopiraju vestine profesionalnih glumaca.  Psihodrama  je cesto efektnija kada je ta borba za postenu ekspresiju realnih osecanja postignuta dobijena . U tim momentima I pored posrtanja I oklevanja na sceni  , moze se videti da cela grupa prisustvuje sa potpunom zabrinutoscu  I ozbilnoscu , za ono  sta  se ispoljava. Nekada I sitno malo  naziranje duboko dozivljene emocije je dovoljno  da okine , pokrene  uzajamnu ,rezonirajucu vibraciju, eho  identifikacije  u grupi , kroz grupu I  da vodi ka produzenom  I produktivnom  feedback , seringu.  I nasuprot tome kada kohezivna grupa postigne visok stepen poverenja I kada kreativno  radi  , tada je direktoru  omoguceno da inicira vise razradjene scene  koje stvarno imaju kvalitet uzbudjenja  I kompleksnost  tako  stimulativnu kao dobra  teatarska produkcija. Ali to nije primarni cilj. ( znaci dobra  psihodrama u kohezivnoj grupi dostize I kvalitet dobre drame , dobrog , istinskog pozorista , teatra zivota )
 Postici I odrzati  uslove uzajamnog postovanja I brige , paznje  sa I izmedju clanova grupe , I profesionalnu skromnost I  strpljenje  su cak u psihodrami  vazniji nego u manje aktivnim I direktivnim grupnim terapijama. Ja cu razmotriti ovo a I druge aspekte  funkcija terapeuta  u poslednjem delu ovog poglavlja. Ako grupa  postane kompletno blokirana  posle vise seansi , moze pomoci da oni predstave akcioni sociogram grupe  , vise kao skulpturu u porodicnoj terapiji. Svakom clanu se kaze da postavi sve clanove grupe  u pozicije koje fizicki predstavljaju  njihove medjusobne odnose .  Ovo ce brzo pokazati  koja se forma grupnog otpora desava .da li postoji jedan izolovan clan , subgrupisanje , kompeticija sa direktorom  itd. Onda clanovi grupe mogu biti pozvani  da promene sociogram u onaj koji im vise odgovara. Ova vezba cesto razresava konflikt( ili bar pokazuje jasnije , osvetljava odnose u grupi )  I dozvoljava da se novi protagonisti predstave. ( ovo se zove I grupna skulptura , skulptura medju odnosa clanova grupe , akcioni sociogram ) Naprimer jedan clan kome je uvek bilo tesko da se integrise u socijalne  grupe , bio je izolovan i u skulpturi svakog clana grupe  ukljucujuci I svoju sopstvenu . Kako  je sada grupa bila vise svesna ovoga , obratila paznju , drugi su se obratili tom clanu I ispoljili su svoj zabrinutost  zbog njegovog – njenog  izdvajanja  , ali su I rekli o anksioznoisti  koju su osetili u njenoj blizini. . Oni, grupa su ispoljili I sumnju da njena  vidljiva , spolja ispoljena distancirana I odvojena , neucestvujuca  ( aloof ) pojava je ustvari odbijanje clanova grupe. Kada je ovo receno , otada ona je pocela da opisuje njene teskoce u komunikaciji sa ljudima  I nastavila je sa odigravanjem  ostre , gorke , bolne   scene  iz njene adolsescencije  I sa tim se vecina grupe identifikovala. U sledecim seansama ona je postala primetno otvorenija I ukljucenija , I grupa je nastavila da je ohrabruje da deli svoja osecanja.
  Problem oslobadanja kataliziranja spontanosti je odgovarajuci , jednak slican korespondira sa obrnutom suprotnom mogucnosti  , je nasuprot teskocama da se kontrolise spontanost jednom kada je prisutna. Direktor ne treba da okleva da krene brzo u grupni sering  I feedback posle nekoliko , malo minuta akcije ako je to bilo stvarno iskreno  istinsko  katarzicno oslobadjanje osecanja. Pomoc senzitivnog ko -direktora je neprocenjiva u ovom slucaju.  Ja nemam sumnje da greska propust u dozvoli  omogucavanju  (greska da se ne dozvoli  ,ne omoguci ) pojedincu  da izadje iz uloge ( de role ) I da zavrsi , kompletira katarzicno iskustvo , bar do one mere da mogu da odu posle seanse sa izvesnim osecanjem emocionalnog olaksanja , da je ta greska  vise uobicajena , cesca greska nego sto se svata , razume. Kada je ocigledno da je clan grupe jako impresioniran , dirnut , pod uticajem , ( strongly affected )  u toku I na kraju seanse … onda treba da se preuzmu koraci , postupci , da se ponudi dalji kontakt  podrska  u sledeca 24 casa, ukljucujuci cak I mogucnost da taj clan telefonira  vodji ili ostalim clanovima grupe. 
 Na prakticnom nivou  pokusaj , poduhvat psihodramske seanse  moze biti ostecen . upropascen  nepovoljnim uslovima . Seansa treba da traje minimum sat ipo  ili bolje 2 sata. Soba treba da bude dovoljne velicine , dimenzija , razumno dovoljno zvucno izololovana  I da ta soba moze redovno da se koristi . Ako nema vremena za feedback , delenje utisaka , sering ,onda grupa moze postati anksiozna I frustrirana. Ako okolnosti , okolina nije predvidljiva , I narocito ako su clanovi grupe konstantno ometani.ili prekidani, onda nije iznenadjujuce da ce  oni naci  da je process ( psihodramske seanse ) tezak. 
 Na kraju director treba da bude oprezan , da se brine I cuva  od , sabotera , sto se odnosi na ekspresiju izvesne nesvesne hostilnosti , neprijateljstva  , klijenti koji su suvise poremeceni , ili su bili pogresno vodjeni , upuceni da veruju da je od njih trazeno da prisustvuju nekoj vrsti dramske skole , casova drame . Ako director padne u ovu zamku klopku, onda je verovatno da ce grupa ici lose.i da ce upotreba psihodrame biti pogresno okrivljena za ovo.  
Ovo izgleda da su same po sebi jasne poente , ali u mnogim institucijama , sa ili bez svesne namere , bar jedna od ovih teskoca ce se prezentovati  ako terapeut jasno I cvrsto ne specifikuje , ne  odredi sta je potrebno .
 OGRANICENJA  PRISTUPA : Posebnu opreznost treba primeniti  kada se psihodramski  pristup upotebljava u socijalnim sistemima . ( preduzeca , kompanije , skole , bolnice , profesionalni  timovi…) U porodicnoj terapiji  tekuca , nastavljajuca  priroda lecenja, prilika da se odmah mogu dati komentari I vise intimna I dugotrajna priroda mreze komunikacija, povezanosti  (network )cini psihodramu posebno korisnim katalizatorom. Ali u vecim sistemima ( razni profesionalni timovi ) a cija stabilnost zahteva , trazi da se clanovi drze  dobro definisanih I predvidljivih uloga , vertikalnih I horizontalnih , onda uvodjenje jednog neuobicajenog,  na koji nisu navikli  ,  stepena samo otkrivanja  , moze eksponirati , izloziti  neprihvacena , neupoznata  neprijateljstva , secanja na povrede I gorka osecanja (resentments)I rivalstvo ,… a  za to su  neki inace efektivni clanovi tima  suvise ranjivi da bi tolerisali.Takodje je suvise lako da se seansa upotrebi manipulativno  , da se napadnu odsutni clanovi tog sistema ( tog radnog profesionalnog tima )   I tako se povecavaju predrasude I paranoidne grupne odbrane.
  Naprimer nezadovoljni, nelojalni ( disaffected )  deo   grupe osoblja u tom timu , moze  da suptilno vodi psihodramu  da to postane napad na hijerarhiski starije clanove  koji nisu prisutni.  Karikatura   sa  parodijom , I to  nekulturno . brutalno , necivilizovano , I tako sve iracionalne projektovane mrznje  su pojacane . I sto je  najgore  njihova zrtva  ce uvek ,bez varijacija , saznati sta je uradjeno I to ce neizbezno ostetiti , radne medju  odnose u tom timu  .Tako je mudro, ( u  radu sa timovima )  ograniciti upotrebu psihodrame na manje licni nivo. Na primer sociodrama  u kojoj pretstavnici , reprezenti citavih grupa  uprave I radnika , doktora I  sestara  debatuju njihove uloge , I to moze biti zdravo I produktivno.  Psihodrama nije ( panacea ) univerzalni lek za sve . Ona zahteva veliku kolicinu  preuzimanja rizika nego manje aktivne psihoterapije I za neke pojedince , za neki procenat   individua  bolje je da se drzite vise tradicionalne grupne terapije. 
TIPICNI KVALITETI USPESNOG VODJE   Na kraju treba razmotriti licnost I trening direktora.  Psihodrama treba relativno neuobicajenu smesu , harmonicno jedinstvo (blend) , ekstrovertnosti I senzitivnosti .Zahteva mnogo energije , teatarskih a takodje I terapijskih vestina I sposobnost da se misli dok ste na nogama.
 Polansky I Harkins komentarisu o nedostatku siroke upotrebe psihodrame u psihijatrijskoj praksi . Vrednuju psihodramu kao efektivni metod ali nabrajaju nekoliko razloga  za ogranicenu praksu.  Svi razlozi su povezani sa zahtevima koji su u psihodrami stavljeni na terapeuta. Prvo je potreba da terapeut ima bolje razvijenu  opstu teoriju licnosti na koju ce postaviti tehnike . Drugo trazi se otvoreni konfrontirajuci stil  koje je nespojiv , nekompatibilan  sa karakternim odbranama mnogih vestih individualnih terapeuta.Visok nivo aktivnosti , inventivnost I kontrolisana ( flamboyant ) vatrenost, rascvetanost , raznobojnost  koja se zahteva ,a  to  nije dato  mnogima . I na kraju stepen spontanosti  koju je potrebno  ukljuciti uvesti , to izlaze terapeuta  intenzivnom (intense scrutiny )  nadzoru , kritickom  ispitivanju grupe  a to samo najcvrsce I najotpornije licnosti mogu da tolerisu.dugo vremena a  bez  bola , nelagodnosti obeshrabrenja. 
Dok bi se ja slozio da su ova objasnjenja , uopsteno, nacelno tacna  . Ja sam nasao ,zakljucio da hibrid , varijanta   psihodramske terapijske grupe  sa neznijim blazim umerenijim  kretanjem , korakom , I sa paznjom na grupni process ne zahteva toliko  inovativnog talenta ili histrionicne virtuoznosti. Ona zahteva detaljno dubinsko utemeljenje u grupnu dinamiku I prakticni trening specificnih tehnika same psihoidrame.
 Generalno nacelno  psihodrama je najefektnija kada akcija sprovodi , prenosi  subjektove (  protagonistine )  memorije, snove , toliko realisticno konkretno  koliko je  god moguce. Ako director moze da ucini da se protagonist oseca dovoljno  sigurno da ovo uradi , onda ne bi bile potrebne  , nece biti potrebne neke vise , slozenije tehnike . Ali ako director ne ucini da se protagonist oseca sigurno onda I najgenijalniji, najvestiji  manevri nece biti uspesni da nesto postignu.  Cilj je uvek da se pomogne protagonisti  da prosiri svoje iskustvo ,I to ziveci  , dostici potencijalni raspon uloga,  a ciji nedostatak (uloga) ili parcijalna ekspresija , ispoljavanje, uzrokuje frustraciju I bol.   Direktorova je odgovornost da pomogne grupi da stvori  kreira dovoljno  sigurne uslove . I da se to postigne , tako sto director svojim primerom ohrabruje  nacin  komunikacije,  semu interakcije , sa postovanjem , poverljivoscu , toplinom I otvorenoscu. I dok se tezi ka spontanosti  uvek da se kontejnira ishod  , da se dobro uokviri , drze dobre granice . A  to se postize postavljanjem jasnih ogranicenja  I da se zastiti protagonist kada grupni proces naginje  ka patoloskoj spontanosti ( impulsivnosti , destrukciji ) ili povredjujucim defanzivnim  odbrambenim projekcijama. 
  ZAKLJUCAK  Psihodrama je jasno mocna metoda  eksploracije , istrazivanja medjuljudskih odnosa  I da se uci  kako da se postignu  vise zadovoljavajuce I efektnije uloge u zivotu. To je pristup  koji  cak I neupuceni  mogu da svate. U eri brze I odmah ostvarajuce  komunikacije  u kojoj pisana I izgovorena rec  , je  u velikoj meri  prevazidjena akcijom I vizuelnom , zivotu slicnom prezentacijom, na filmu I video ekranima. Psihodrama bi trebalo da ima prirodnu privlacnost. Da li skorasnje povecanje interesa  za psihodramu reflektira ove trendove je stvar za spekulaciju , razmisljanje .Ali to je  u skladu tonu sa duhom vremena u kome sada zivimo.  Ipak psihoterpija je dosta dominirana modom  I mi ne mozemo nikad biti sigurni  da li je psihodrama  ponovo u talasu mode. Ja se nadam da nije tako. Psihodrama je nacin rada koji nas nagradjuje , kojim nam daje  ,ako se uzme ozbiljno kao  sto je to njen tvorac  nameravao , ciljao na to .imao intenciju. Ja verujem da ce  psihodrama  nastaviti da dobija stice prihvatanje I da infomise I poveca  vaznost, intenzivira  druga psihoterapijska stremljenja .

 Ovo poglavlje . Psihodrama  Grupna Terapija , koje je napisao  Martin Davies u knjizi Grupna Terapija u V. Britaniji , preveo je Dusan Potkonjak I dodao je manje komentare.