USLOVI  I  PROGRAM  ISPITA  ZA PRVI  STEPEN


 
•    Mininmum 270 časova u iskustveno-edukativnoj psihodramskoj grupi.Svaki sat –cas u edukatvno iskustvenoj psihodramskoj grupi traje 60 minuta. I tako se i racuna. Svi ostali edukativni sati se racunaju da 1 sat traje 45 minuta.
•    
•    Da zapocne i dodatnu obaveznu  psihoterapiju u Grupnoj Analizi koja ima 60 seansi i svaka seansa traje  po 90 minuta. Tih 90 minuta se racunaju kao 2 edukativna sata po 45 minuta. Oni studenti koji ispune 270 sati u edukativnoj  iskustvenoj grupi , deo sati iz terorije i vodili su uspesno  seanse na superviziji uzivo mogu polagati prakticni ispit za 1 stepen i pre nego sto su zavrsili  svih 60 seansi iz Grupne Analize .Medjutim praksa je pokazala da je pre polaganja prakticnog ispita za 1 stepen potrebno da student zavrsi svih 120 sati Grupne Analize. Svi studenti koji su polozili 1 stepen zavrsili su pre toga i svih 120 sati Grupne Analize.
•    
•    Da je ucesvovao u oko  polovini  sati  teorije, a to je 40 sati teorije sa trenerima i 40 sati teorije u studentskoj peer grupi za teoriju...Ako potrebni sati teorije nisu jos ispredavani onda se studentu moze odobriti da polaze ispit za prvi stepen iako nema potrebnih 40 sati sa trenerima i 40 sati u studentskoj peer grupi.  Svaki sat teorije racuna se po 45 minuta.  Jedna seansa teorije  najcesce traje 4 puta po 45 minuta a to je 180 minuta i to su 4 sata teorije. Moze se seansa teorije popotrebiproduziti i na 225 min i to su 5 sati teorije. Ili je to seansa Teorija kroz akciju koja traje 240 minuta.
•    .Studenti pišu potrebne  eseje za prvi stepen kao i eseje iz teorije  kao i kraci koncept iz teorije na 1 do 2 strane  za svaku studentsku peer teorijsku seansu.Ovi  tekstovi su osnova za kasnie tekstove koje student pise za svaku od 14 grupa pitanja za pismeni ispit iz teorije.. Oko 2 strane A4 za svaku grupu pitanja. Tako student pripremi napise podsetnik od oko 28 strana a za pismeni ispit iz teorije.  Takodje studenti povremeno pisu i protokole za odrzanu iskustveno edukativnu seansu. Svi ovi eseji se racunaju kao dodatni sati iz teorije.
•    Da je student bio protagonista  bar 3 puta.
•     Pre izlaska na prakticni ispit za 1 stepen obavezno je da student sa kolegom vodi bar 1 seansu iz PEER TEORIJE  u trajanu od 180 min do 225 min. Pre toga student na oko 7 dana treba svim studentima da posalje esej iz teorije , na osnovu koga ce voditi peer teoriju. Preporucujese da studentskoj peer teoriji prisustvuje  i trener ili diplomirani psihodramski terapeut. Peer teorija je besplatna 
•    Da je vodio psihodramu ili vinjetu uspesno   3 puta kao direktor.Da je na direktnoj superviziji bar jedan put uspesno vodio grupi od samog pocetka  . Ovo se desava na superviziji uzivo ili na seansi teorija kroz akciju.  Da je  3 puta uspešno vodio proces.da je napisao 3 protokola.
 
Da napiše :
1. Ličnu biografiju sa psihodinamskim, psihodramskim pristupom.
2. Profesionalna biografija, prethodno školovanje, završen fakultet. Ako je student pri kraju studija, koliko mu je ispita još ostalo. Eventualno postdiplomsko obrazovanje i specijalizacije. Sadašnje i prethodna zaposlenja, volonterski rad. Broj iskustvenih časova u psihodramskoj edukaciji S.P.A.- Moreno.Broj drugih sati edukacije u SPA, sati iz grupne analize ,sati iz teorije.  Eventualno dodatni broj sati edukacije u nekoj drugoj psihodramskoj skoli. Eventualno broj sati edukacije u nekom drugom metodu psihoterapije. . Broj sati u , seminarima i  u radionicama koje su vodili drugi treneri ,radionice na kongresima. predavanja. Broj časova iskustva kao klijent ili terapeut  u nekoj drugoj  formi psihoterapije, grupnoj ili individualoj . Samoprocena dosadašnjeg psihoterapijskog iskustva. Eventualno kliničko iskustvo unutar delatnosti u mentalnom zdravlju i vođenju grupa.
3. Esej: Moje iskustvo u psihodrami, u grupnom toku. procesu, zagrevanju, kao  clan grupe kao protagonista, dubl, augzilieri, direktor.i kao član grupe u šeringu. 
4. Analiza dve psihodramske seanse od kojih je bar jednu vodio student.To je protokol seanse sa komentarima.Koliko je moguce da se pored iznesenog sadrzaja student bavi i procesom tog sadrzaja..
 Takođe, eseji iz teorije i  protokoli seansi koje je student pisao .. 
Procena trenera da li je student spreman za ispit  i na šta još treba da obrati pažnju.
Odbor S.P.A. i Edukativni odbor procenjuje da li je student kandidat ispunio sve uslove za ispit.
 
ISPIT: Student vodi grupu od početka seanse. U prisustvu 2 clana komisije.
Student prati grupni tok i  kada je potrebno vodi zagrevanje, koje je u skladu sa grupnim tokom.Student moze  po svom izboru  da prati i potstice grupni tok i da dodje do dramske akcije na sceni a da pre toga ne radi klasicno psihodramsko akciono zagrevanje za celu grupu. Kada je moguće, student prati psihodramski na sceni grupni tok i međuljudske odnose u grupi, odnosno, kada je to u skladu sa energijom grupe, na sceni postavlja aspekte grupnog procesa.
Kasnije dolazi do izbora protagoniste, ali  je potrebno da student ima u vidu da su svi članovi grupe u toku seanse povremeno protagonisti i da na njih, kada je moguce, povremeno obrati pažnju.
Saradnja sa protagonistom i grupom. Tele u grupi. Da ako direktor ima odličnu ideju, ali ta ideja nije sada u skladu sa protagonistom i grupom,  student direktor može da odustane od te ideje i da prati i podržava i grupu i protagonistu, da idu zajedno, a ne da guraju u suprotnim smerovima. Metaforicki da ne dodje do hrvanjadirektora  sa protagonistom i grupom 
Izbor scene i, postavljanje, scene seting, i vođenje scena. Da direktor, a koliko je moguće i protagonista razumeju zašto se scena izvodi. Student dalje koristi  psihodramske  tehnike u skladu sa prirodnim razvojem scene i prati gde je motivacija , i energija protagoniste gde je emocionalnost. Student  prati emocionalni dim – emotional smoke.
 Sledi  uvođenje drugih lcnosti na  scenu (augzilieri). Vrlo je bitno pored protagonste  uvesti na scenu i drugog glumca, jer se inace produzava na sceni  dijalog izmedju protagoniste i direktora ili protagonista prepricava scenu direktora. Bitno je da  scena bude sto konkretnija i da se precizno odredi u prostoru u vremenu kao i ko su ucesnici scene.
 Kasnije je bitna zamena uloga , Role reversal.  Bitno je da protagonista izadje iz svoje subjektivne pozicije i da udje u ulogu druge licnosti koja mu je vazna. Time se poveca empatija.Augzilieri moze da se osloni na svoju intuiciju u vezi uloge koju igra i moze da oprezno improvizuje.Direktor treba da proveri sa protagonistom da li je improvozacija ogzilierija adekvatna. Ali bitno je da Ogzilieri vidi kako tu licnost odigrava protagonista.i da igra tu licnost kako ju je pretstavio protagonista. Takodje kada je protagonista u zameni uloga u ulozi druge osobe ...neko ce tada igrati protagonistu. Tu se protagonista cesto iznenadi kada vidi sebe iz uloge druge osobe..  Zamena uloga se radi u  u trenutku kada se protagonista dovoljno ispoljio.ili je dao vaznu poruku na koju se ocekuje reakcija druge licnosti .Bitno je da student proceni kada da  ostavi protagonistu duže u ulozi druge ličnosti,. Nekada je protagonista spontaniji i energicniji u ulozi druge licnosti i tada moze da dodje do terapijskog napretka.
Dubliranje. .Koliko student  prati potrebe grupe za dubliranjem .Koliko omogućava protagonisti da iskoristi dubl, i da protagonista ako prihvata dubl to ponovi svojim recima.Direktor treba da pita protagonistu < koliko je  ovo sto je  ponudio dubl tvoje.  Bitno je da protagonista ima slobodu izbora .. i da ne prihvati dubl. I da ne bude preplavljen dublovima.
Miroring. Da student koristi Miroring –ogledanje kada protagonista ne vidi nesto vazno u usijanju scene ,ili kada scena ne napreduje  i protagonista sa strane moze bolje da sagleda scenu i trazi bolja resenja.  
Surplus reality.  Da student zna  kada u dogovoru sa protagonistom da istraze scene koje se realno nisu desile  a potrebne su protagonisti. To su scene fantazije , sna ili susret sa nekim koje vazan a sada nije ziv. Zamisljene scene u buducnosti.Mogucnost da sada u sceni iz proslosti protagonista odigra sada ono sto zeli a tada to nije uradio  
. Da li student prati emocionalnu energiju protagoniste i grupe (emotional smoke), da li omogućava da se scena potpuno razvije, odnosno da ne prekida protagonistu kada je u emocionalnom zamahu. Da student primeti ako protagonista gubi energiju, ako ga nešto inhibiše i da radi na tome.Da koliko je moguce omoguci protagonisti da se oslobodi da se ispolji . Da se prati potreba , emocionalna glad  protagoniste.I da ako do toga prirodno dodje da  protagonista zadovolji svoju potrebu, glad kroz akciju ,Akt gladi, Act of hunger . Tada moze doci i do katarze ali katarzu nije obavezno postici u psihodrami. Protagonista ne duguje katarzu direktoru. Sama katarza je vazna kao emocionalno oslobadjanje i to moze biti pocetak novih uvida kroz akciju. ali sama katarza nije dovoljna za terapijsii napredak. Zato je bitna da katarza bude u dobronamernoj podrzavajucoj grupi i da kasnije dodje i do reflektivne faze. Naravno ovo je idealno i nekada u grupnom proceu to sve nije moguce postici ... ali treba teziti tome.
 Uprvoj fazi drame na sceni direktor ce sa protagonistom uglavnom pratiti sadrzaj content scene koju otvara protagonista. Direktor ce koliko je tada moguce sa protatonistom istraziti i proces. Sta ovde protagonista na sceni ponvlja .ima li prinundnog ponavljanja , kompulsivne repeticije. Koliko su dodgadjaji i odnosi iz zivota van   grupe , povezani sa odnosima protagoniste sa clanovima grupe. Kada je moguce ukazati na ponavljanje kompulsivnu repeticiju i ohrabriti protagonstuda razvijs nove uloge , nove medele ponasnja i kvlitetnije odnose  i na grupi i van grupe.
 Da li direktor oseća kada da bude prostorno blizu protagoniste, a kada da se povuče i da pusti da se scena razvije. Da student primeti, ako odnos između direktora i protagoniste postane drama i da to onda istraži na sceni uvođenjem augzilieri direktora. A student direktor da se povuče iz žarišta scene. Bitno je da student  direktor  u toku cele seanse gradi  sa celom grupom terapijski savez   a posebno u toku saradnje sa protagonsitom na sceni , Da student direktor i protagonista zajedno  grade terapijski savez. Ako je saradnja umanjena ili poremecena student direktor treba da otvoreno komunicira o tome.  Kada postoji dovoljan terapijski savez i kada su protagonsita , ogzilieri i cela grupa dovoljno oslobodjeni onda drama na sceni ulazi u posebnu kreativniju fazu. To je kao da avion cele grupe i drame na sceni  prvo ide tockovima  po pisti a onda uzleti. Ovo nije moguce uvek i podstici.
Vazno je da u psihodrami posebno na sceni bude  istražena sadašnjost protagonsite  i međuljudski odnosi, present tense and relationships.Kada je jedna scena potpunije odigrana onda se trazi sledeca scena. Nekada se moze ici iz sadasnjosti u vazne scene iz proslosti , detinjstva... terpijska spirala.
 Da li student prati eventualne destruktivne procese u grupi (anti-group) i da li na to ukazuje grupi. Koliko student može da prati i svoje lične procese u toku drame i koliko to može da ispolji kasnije u samoproceni. Da na kraju akciono dramskog scenskog dela seanse, student vrati protagonistu u sadašnjost i realnost. Da je student svestan proteklog vremena i da zna kada i kako da dramu privede kraju.
Student vodi šering, usmerava članove grupe da ne analiziraju i da ne daju savete, već da dele svoje iskustvo ako su bili u nekoj ulozi na sceni  Da clanovi grupe podele svoje identifikacije ili kontra identifikacije, u čemu je iskustvo članova grupe slično ili različito sa protagonistom. Ako je član grupe bio u toku drame u jakoj emociji, student direktor ga ohrabruje da, ako je to moguće, podeli sa grupom. Ako ima vremena i ako student oseća da je to u skladu sa grupnim tokom, može ponuditi i kraći akcioni šering. Ako je do šeringa  student vodio vinjetu, a ima vremena i grupa je zagrejana, student može da uradi još jednu vinjetu do kraja akcionog dela ispitne drame. 

  • Od studenta se ne traži da bude savršen. Ovo opisano nije sve moguce postici u vodjenu a pogotovu je to teze na ispitu. Vazno je da student  bude siguran, safe za grupu, da ostvari dovoljnu sigurnost u grupi  i da dovoljno dobro vodi dramu i da je u skladu sa protagonistom i grupom  Prethodne napomene ne treba da zabrinu studenta, jer to su saveti i niko ne može idealno da vodi dramu i grupu. Bitno je da student oseća, razume i veruje u psihodramski grupni  proces, da je u harmoniji sa grupnim tokom i protagonistom i grupom, kao i da student direktor ne postane prepreka, već da radi i ide zajedno sa grupom.
     Posle završetka šeringa, sledi pauza od  20  minuta, u kojoj student priprema samoprocenu vođenja grupe.
     Posle samoprocene studenta onda  protagonista kratko podeli svoje iskustvo. .
    Pitanja komisije upućena studentu. Šta student procenjuje da je uradio dobro, šta je eventualno bilo manje dobro. Šta je bilo bitno u drami sa protagonistom, šta je bilo bitno u grupnom procesu. Da li student sagledava i sadržaj drame sta se dogodilo  i koliko može da izvrši analizu kako se to dogodilo i koja su moguca znacenja toga.  , content i proces. Šta student misli da je moglo drugačije. Šta je bilo psihoterapijski. Da li student razume feedback i eventualnu kritiku i koliko student može komentare grupe i trenera da integriše u budući rad. Koliki je potencijal studenta da unapredi svoj rad i lični psihoterapijski proces. Komisija može studentu postaviti i teorijska pitanja, vezana za psihodramsku seansu koju je vodio, kada je moguće da student svoju samoprocenu poveže sa teorijom psihodrame i grupne psihoterapije. Ponavljam, ove napomene ne treba da sputavaju studenta, jer nema idealne samoprocene, ni analize grupnog toka i drame.na sceni.  
     Ako ima vremena sledi  i kraci proces u kome ostali studenti daju komentare i postavljaju pitanja. Pored procene bitan je i edukativni deo ispita.
    Procena Komisije:
    1.    Položio
    2.    Položio uslovno. Potrebno je da vodi još nekoliko psihodrama kao direktor na superviziji uzivo, da bude protagonista i eventualno napiše još neke eseje. Da prati svoj psihoterapijski proces kao član grupe i kao student direktor. Ovo se dešava u periodu koji odredi komisija.
    3.    Kandidat je potrebno da polaže ceo ispit ponovo. Termin polaganja ispita se određuje u dogovoru studenta i trenera.
    Komisija daje pisanu i usmenu procenu, feed back. 
    Po polozenom prvom stepenu student moze da vodi psihodramsku grupu ali uz redovnu superviziju 
    jun  2006, dopunjeno oktobra 2016  i marta  2019    
    Dusan Potkonjak                                                                                
     

  •  

  •  

  •  

  • .

© 2023 by GR

This site was designed with the
.com
website builder. Create your website today.
Start Now