NASLOV: KLINICKI ESEJ KE - CLINICAL PAPER … CP
To je esej za 3 stepen. :
"Clinical paper - Klinicki esej : o nastanku grupe..o clanovima grupe I razvoju grupe u toku minimum 80 seansi. koje je student terapeut vodio. ( ako je to bila jedna grupa sa 80 seansi..... a moguce je i da je student vodio 2 grupe, naprimer jedna grupa 50 seansi I druga grupa 30 seansi i slicno )
bitno je da to ne bude vise od 2 grupe.jer onda nece biti dovoljno seansi da bi se razvile potrebne faze grupe. Pozeljno je da bude jedna grupa ili 2 grupe ,da ima dovoljno seansi sa jednom grupom , da bi se pratio razvoj grupe u toku niza seansi . Najcesce je to poluzatvorena grupa sa ciljem da ima stalniji sastav da bi se postigla kohezija i intima. I bolje interpersonalno ucenje. Da bi se u nizu seansi dovoljno razvili interpersonalni odnosi i postigle sve razvojne faze grupe. Moguce je da student u CP pored 2 glavne grupe pomene I neke delove I trece grupe koju je vodio I napravi poredjenja sve 3 grupe . Posebo u Specijalnom Delu SD Klinickog eseja, Clinical Paper CP
KE ili CP treba da ima ukupno izmedju 45 do oko 80 strana A4
Specijalni Deo SD treba da ima minimum 6 strana
Na pocetku da bude sadrzaj sa naslovima delova I podnaslovima I sa brojem strane na kojoj taj deo pocinje.
Pocinje sa osnovnim podacima o grupi o kojoj ce se dalje pisati. Kako je ta grupa nastala.. Od studenta se ocekuje da pise o svojim bitnim iskustvima I aktivnostima u toku formiranja grupe.
Ako je bilo vise grupa onda se po opisu prve grupe posle pise o drugoj grupi.
Datumi pocetka i kraja grupe ili grupa eventualno jos traje. .
. Osnovni podaci o ko terapeutu ili je grupu student vodio sam . O eventualnim bitnim odnosima I desavanjima I saradnji sa ko terapeutom pisace se kasnije .
Kako je vodjena supervizija te grupe. Ko su bili supervizori I tipovi supervizije . Broj sati.
Individualna supervizija sa protokolima ,
ili supervizija zajedno sa koterapeutom , sa protokolima .
Grupna supervizija sa protokolima .
Peer supervizija sa protokolima .
Direktna Supervizija – uzivo
O superviziji se moze pisati I kasnije posebno ako se nesto bitno desavalo.
Sledi pretstavljanje jednog po jednog clana te grupe.
Ime I godina rodjenja . naprimer Milan P rodjen 1991g ili Jelena V rodjena 1986g… da bi mogli da razlikujemo clanove.
Zanimanje ;student matematike , ili vaspitacica, ili sada nezaposlen a ranije je radio kao
Kada je usao I kada je izasao iz grupe
Znaci sledi. deo eseja u kome ce biti kratke bitne informacije o svakom clanu grupe: Intervju sa kandidatima. Da li je bilo moguce napraviti klinicku procenu; potrebe i motivacija kandidata, eventualna radna klinicka dijagnoza. Da li ima elemenata poremecaja licnosti ili. Depresije , anksioznosti, povisene sumnjicavosti.. ili nekog drugog poremecaja…Ne ocekuje se ova detaljna klinicka procena kandidata ako student terapeut nije iz profesija vezanih direktno za mentalno zdravlje I klinicki rad. Dalje , kakav je utisak terapeut imao na pocetku grupe o tom clanu I da li se taj utisak menjao. Da li se promenila pocetna klinicka pretpostavka procena ili dijagnoza . Sta je za studenta bilo bitno u pripremnom , selektvnom interviju procene sa kandidatom za grupu. . Procena clana kandidata u odnosu na sastav grupe I terapijske ciljeve. Koje su bile indikacije i eventualne relativne kontraindikacije. Da li je neko intervijuisan vise puta. Da li je nekome odlozen prijem u grupu. i zasto. Kakvi su bili eventualni klinicki ciljevi grupe. .
Kako je clan stigao u grupu , preporuka kolege ili je bio na nekoj ranijoj psihodramskoj radionici..ili je bio na individualnoj terapiji kod studenta terapeuta autora CP. Koje su bile glavne tegobe zbog kojih je buduci clan grupe stigao do studenta terapeuta .
Kako je izgledao pripremni intervju. ili ga nije bilo jer je buduci clan bio na nekim pripremnim uvodnim grupama.. Pocetna motivacija I pocetno razumevanje grupne terapije.
Na pocetku ono bitno iz porodicne anamneza , roditelji , braca I sestre.Eventualna psihijatriska istorija u porodici I eventualna lecenja I samoubistva u porodici.
Pa licne anamneza, odnosi sa roditeljima i bitnim licnostima. Rani razvoj I eventualni zastoji. Koliko je moguce nesto o atachmentu. Predskolskii razvoj., Iskustvo u skoli,da li je zlostavljan ili je bio omiljen I slicno.. uspeh u skoli , odnosi sa vrsnjacima I autoritetima .. , eventualan univerzitet.. Navesti eventualne traume I bitna dogadjanja u zivotu. .. Profesionalan razvoj , bitna zaposlenja . Ono bitno u psihoseksualnm razvoju, Vazne licnosti u zivotu I odnosi sa njima.
Eventualna ranija iskustva u psihoterapiji I eventualno psihijatrisko lecenje. Da li je uzimao ili uzima lekove. Prekomerno uzimanje lekova , eventualna zavisnost od lekova.Eventualni uzimanje droga I prekomerno uzimanje alkohola . Nije neophodno da napisete bas sve , ali je bitno da saznamo dovoljno o clanu grupe .
Stanje na pocetku grupne terapije. Bitni medjuljudski odnosi I ako ima nesto bitno u mentalnom statusu
Kako je clan ucestvovao u grupi i eventualan napredak. Da li je redovno dolazio , koliko je izostajao. .Moguci zastoji krize, izostanci. Odnosi sa drugim clanovima grupe I terapeutom.Medjusoba podrska eventualna agresija I destrukcija. Moguci konflikti u grupi. Kako je tog clana subjektivno doziveo terapeut. Da li je ostao do kraja ili je ranije napustio grupu i kako.Da li je to drop out.. Kakva mu je sociometriska pozicija u grupi Da li je neko bio Zrtveni jarac ili maskota grupe. Bitni Odnosi sa drugim clanovima grupe I kako je davao I primao fedbek... Eventualne promene. Koliko je bilo interpersonalnog ucenja . O svemu ovome koliko je moguce dati konkretne primere iz seansi. Naravno o nekim clanovima pisace se vise a o nekima krace.. ..
Kasnije uvodjenje novih clanova u grupu I opet one bitne informacije kao I prethodnim clanovima I napredak tih clanova.
RAZVOJ GRUPE .Kako se grupa razvijala i kakve su bile razvojne faze grupe u nizu seansi.
1: in or out , 2.: up or down . 3. near or far. i 4 zavrsna faza i eventualni kraj grupe. Ovo ilustrovati sa primerima iz seansi.
Ako grupa jos traje sadasnje stanje grupe i broj clanova: imena...
Da li je bilo " drop out " i eventualni terapiski uspesniji izlasci iz grupe. . da li je clan postovao dogovor da ostane bar jos 3 seanse posle najave izlaska iz grupe. Clanovi koji su ostvarili terapiski napredak i izasli su u dogovoru sa terapeutom i grupom.
Da li je student vodio grupu sam ili sa Koterapeutom. kakva je bila saradnja sa koterapeutom u pocetku I kasnije. eventualne bitne razlike , neslaganja sa ko terapeutom koje su se odrazile na celu grupu. Koliko se o tome razgovaralo na superviziji.
Konflikti , krize i zastoji u grupi. Kako su uspostavljene i odrzavane neophodne granice grupe i eventualne teskoce. Kako su osnovna pravila grupne terapije uvedena u grupu i reakcije.Kako su ta pravila primenjena I granice cuvane. Ovo se moze ilustrovati primerima iz samih seansi.Naprimer kako je student terapeut vodio grupu u toku konflikta.
Sta se bitno desavalo u toku Supervizije. : koliko je bilo seasni supervizije. ko su bili supervizori I kakva je bila saradnja. , individualna i grupna supervizija, peer supervizija sa grupom studenata. Koja su saznanja i napredak studenta ostvareni u toku supervizije. I kako to student vidi po zavrsetku grupe.
2. Drugi . deo Klinickoj Eseja SPECIJALNI DEO SD treba da ima minimum 6 strana
:to je licni slobodni izbor studenata : nesto sto studenta posebno interesuje , motivise , inspirise ,a u vezi 80 seansi koje je vodio. To mogu da budu primeri iz niza seansi gde je ostvaren napredak cele grupe .. ili pojedinih clanova koji su bili protagonisti i kako je to delovalo na grupu. Primeri katarze , uspesnih kljucnih dublova ,jakih kljucnih scena , Miroringa koji su pokrenuli grupu i protagonistu... To moze da bude i rad na traumi ... ili konflikt u grupi.. rizik malignog miroriga medju clanovima.Kako je to otvoreno i praceno na psihodramskoj sceni.
Ono sto je bilo posebno bitno u seringu ili akcioni serinzi...
Da li student insistira na terapijskom ugovoru na pocetku i da li ugovor menja u toku seanse.
To moze da bude o stepenu transparentnosti terapeuta u grupi. Da li je terapeut svoj dozivljaj grupe nekada otvorio na psihodramskoj sceni. Terapeutovo otvaranje i distanca. Sta je eventualno unapredilo grupni proces i koji su eventualni rizici Transparentnosti Terapeuta.. Odnos sa ko terapeutom .
Kakav je bio eventualni uticaj iskustva u Grupnoj Analizi na vodjenje psihodramskih seansi. Koliko je bilo moguce preneti grupni proces sada i ovde na psihodramsku scenu. Uticaj Jalomove interpersonalne grupne terapije. Znaci taj deo eseja moze da bude I nesto o teoriji Psihodrame I Grupne terapije ali sa prakticnim primerima iz seansi koje je vodio student terapeut.
Kakav je subjektivni studentov dozivljaj dogadjanja u grupi i u odnosu na pojedine clanove. Tele i Transfer u grupi. Koliko je student teraput mogao da to otvori i vrati u grupu.ili na sceni ili u dijalogu.
Ovo su samo neki primeri o cemu student u 2. delu eseja Specijalnom Delu SD moze da pise.. Naravno ne o svemu nabrojanom, nego sto student izabere.
Ili nesto drugo o cemu student zeli da pise a u vezi 80 seansi. Znaci drugi deo eseja SD je studentov slobodan licni pristup o onome sto ga interesuje i zeli posebno da pise I da dalje razvija u svom pristupu vodjenja grupa.. Ovo moze ilustrovati sa primerima iz delova seansi ili moze da prilozi 2 ili 3 seanse po izboru , gde ce koliko je moguce pratiti Content i Proces. Znaci potrebno je da uz klinicki esej student prilozi 2 ili 3 seanse koje ce ilustrovati prvi i drugi deo eseja.
Naravno ne ocekuje se da student potpuno zadovolji sve pomenuto u eseju 1 deo . i 2 Specijalni .deo Ne ocekuje se da napise sve ovo sto je nabrojano. Bitno da student u eseju prikaze jasno i prakticno ono bitno u vezi 80 seansi , Svoje klinicko razumevanja i praksu i da to ilustruje primerima iz seansi.
3. Student salje svoj CP clanovima komisije.Ima ih 3.
Desava se da kod 1 clana komisije student nije imao superviziju. I da taj clan komisije ne poznaje klinicki rad studenta . Tada je potrebno da student sa tim clanom komisije ima bar 1 ili 2 konsultacije o CP , svaka konsultacija traje 90 minuta. Posle citanja prve verzije CP treneri clanovi komisije daju svoj pismeni komentar I student pise potrebne dopune.
Sledi odbrana CP . Student i 3 clana komisije imaju razgovor o klinickom eseju CP , a i o studentovom iskustvu i razumevanje prakse i teorije psihodrame i grupne terapije. Razgovor traje oko 90 minuta. Ovom razgovoru mogu prisustvovati i ostali zainteresovani student ako se sa time slaze student koji brani CP.
Da pojasnim : naprimer u septembru 2013 bile su 2 grupne supervizije.Ono sto su studenti izneli na superviziji: niz dobro opisanih seansi i kasnija vrlo dobra diskusija u toku supervizije: to je vec deo solidne osnove za klinicki esej. Znaci to prosiriti sa razvojem grupe u toku 80 seansi... i jos u 2. delu pisati o onome sto studenta posebno interesuje u toku 80 seansi. To je potpuno dovoljno za solidnu osnovu Klinckog i Eseja I to ce se kasnije prosiriti.. ..
novembar 2013 .Posle niza razgovora sa diplomcima SPA I trenerima ovo je dopunjeno u maju 2017
Dusan Potkonjak