EVOLUCIJA PSIHOTERAPIJE

PLENARNO PREDAVANJE za KONGRES PSIHOTERAPEUTA SRBIJE Oktobar 2017

OD INDIVIDUALNE PSIHOLOGIJE ka INTERPERSONALNIM ODNOSIMA ka GRUPNOJ PSIHOTERAPIJI ka INTERPERSONALNOM UCENJU .

VERBALNO KAO I NEVERBALNO I AKCIJA U PSIHOTERAPIJI , ACTING OUT I ACTING IN

OD NEUTRALNOSTI .ka POZITIVNOJ TRANSPARENTNOSTI PSIHOTERAPEUTA

DOPRINOS MORENA , FUKSA I JALOMA I DRUGIH .

Dinamska Psihoterapija je pocela sa INTRAPERSONALNIM na nagonima baziranom Frodijanskom individualnom psihologijom – psihologijom jedne licnosti. To se nastavilo sa dijadnim odnosom u individualnoj dinamskoj psihoterapiji... Kasnije je svacen znacaj INTERPERSONALNOG , pocelo je sa dijadnim odnosom. Pa je dosla I teorija Objektnih Odnosa…Bulbi je sa studijom ranog odnosa majke I deteta zakljucio da je atacment ponasanje ne samo potrebno za prezivljavanje vec je atacment ponasanje sustinski genetski uzidano . Dokazano je da je socijalna izolacija povecava faktor rizika rane smrtnosti... I obrnuto socijalna povezanost I integracija imaju pozitivan uticaj na tok teskih somatskih obolenja kao karcionom I AIDS. Priznata je primarnost atacmenta I interpersonalnog odnosa . . Iskustvo, praksa su pokazali da je jedan od glavnih ljudskih motiva teznja za odnosom sa drugom licnoscu Teznja za objektom -Object seeking . Potreba za pripadanjem je mocna fundamentalna I trajna motivacija. Bez duboke reciprocne interpersonalne veze prezivljavanje ne bi bilo moguce. Sulivan je tvrdio da je potreba da budemo u bliskom odnosu sa drugima bazicna potreba , kao bilo koja druga bioloska potreba.

GRUPNA PSIHOTERAPIJA :Medjutim put od individualne , diadne psihodinamske psihoterapije do danasnje grupne psihoterapije bio je dug . Vecina se slaze da je pocetak grupne terapije oko 1907 kada je lekar, internista. J K Pratt zapoceo inspirativna predavanja I diskusije u Bostonu USA, za grupe od oko 15 do 20 pacijenata koji su bolovali od tuberkuloze. Tada u eri pre antibiotika uspesnost lecenja je bila manja. Moral pacijenata od tuberkuloze bio je nizak , a raspolozenje pateticno I depresivno. Pratt je primetio da se raspolozenje pacijenata I atmosfera menja dok su hodnicima I cekaonici pacijenti zajedno cekali da budu vidjeni od lekara. Tada su pacijenti medjusobno zivahno pricali o svojoj bolesti I drugim temama I to ih je podizalo.. Ovo je inspirisalo Pratt a da iskoristi ovo spontano druzenje .. Pratt je okupio pacijente 1 x nedeljno , u grupe od 15 do 20 I poceo je sa inspirativnim predavanjima , pokrecuci ih da preuzmu odgovornost za svoje lecenje. Podstakao ih je da o eventualnom poboljsanju pricaju u grupi. Pratt je svatao terapisku vrednost druzenja I medjusobne podrske pacijenata . On im je davao nadu i obeshrabrivao je sekundarne neurotske dobiti .. Podsticao je ujedinjujucu snagu . koja povezuje ljude . Taj prijatan cas druzenja je povezivao ljude razlicith rasa I religija. Pocelo je od njihovog prvog zajednistva njihove bolesti. Duh podrske se razvio , fizicko zdravlje I moral se popravio a izolacija I depresija se smanjila.

Moreno je 1910 tih u Becu posmatrao decju igru , I potrebu dece da u igri odigravaju uloge odraslih . To igranje uloga je bilo deo pripreme da kasnije igraju I kompleksnije I realnije uloge u zivotu . Moreno je sa decom u parkovima Beca odigravao price I bajke u spontanom improvizovanom decjem pozoristu. Menjali su zajedno postojece price I bajke I stvarali su nove price u trenutku zavisno od potreba I inspiracije grupe dece. Moreno je svatio znacaj decje vitalnosti , igre , spontanost I kreativnosti I rizika da kasnije kao odrasli gube deo te spontanosti I kreativnosti.

Moreno se 1913 sa jednim ginekologom angazovao u pomoci prostitutkama u Becu . One su bile proganjane I Moreno im je pomogao da se organizuju u grupe samo pomoci I da ostvaruju svoja prava kao gradjanke a ne da budu odpadak drustva.

Od 1915 pa do kraja prvog svetskog rata 1918 Moreno je kao mladi lekar radio u kampu za izbeglice u Austriji. Uslovi zivota u kampu bili su losi , bilo je mnogo sukoba , nasilja , kriminala I korupcije. Moreno je tada upotrebio zacetke sociometrije I medjusobnog izbora. Omogucijo je da u barakama zajedno stanuju porodice koje su se medjusobno izabrale. I koje ce se medjusobno pomagati. Organizovao je I grupne sastanke izbeglica da otvoreno razgovaraju o problemima. Sve ovo je uticalo da se nasilje I kriminal u kampu smanje.

Po zavrsetku prvog svetskog rata , 1918g I kasnijih godina do 1925 g u Becu Moreno vodi grupu mladih kreativnih ljudi I zajedno sa njma istrazuje I razvija Teatar Spontanosti. To je bilo promptno improvizovano pozoriste ,dogadjanja na sceni su se desavala odmah na licu mesta , bez prethodne pripreme I teksta. Na sceni su ozivljavani aktuelni dogadjaji , scene iz zivota ucesnika . Ucesnici grupe su postajali glumci I na sceni ucesnici grupe su igrali razlicite aspekte sebe, .Istrazivali su uzroke konflikta , motivaciju I moguca razresenja. Moreno I ostali su primetili da ovaj teatar spontanosti ima oslobadjajuce dejstvo I za ucesnike na sceni a I za publiku. Da ucesnici povecavaju svoju spontanost I kreativnost I da prosiruju svoj repertuar uloga I na sceni a I kasnije u zivotu . Moreno je pratio moguci terapijski efekat na ucesnike predstave I cele grupe. Moreno je radio I scensku terapiju sa parovima ucesnicima grupe. Na sceni je dolazilo do oslobadjanja prigusenih potreba , veceg medjusobnog razumevanja I boljih odnosa. Medjutim Moreno nije uvek mogao sve clanove grupe koji su u krizi da prati na duzi vremenski period. Tako u slucaju jednog para Diora je dozivela da joj dalji odnos ne odgovara I napustila je partnera Roberta , a on je sutradan izvrsio samoubistvo. Ovo je jako uticalo na Morena da unapredi svoj grupni psihodramski pristup ,posebno potrebu pracenja I kontinuirane podrske. Moreno je kasnije uspesno vodio psihodramu sa suicidalnim covekom. Omogucio je da ovaj covek na sceni odigra I svoje strepnje I patnju I svoje potrebe. Na sceni je ispoljio I svoje vazne interpersonalne odnose. Uz podrzavajucu malu grupu I oslobadjajuce iskustvo ovaj covek je izasao iz suicidalne krize. Moreno se sve vise interesovao za spontano terapijsko pozoriste , za psihodramu kao psihoterapiju .

Trignant Burrow je bio psihijatar I psihoanaliticar u Njujorku , koji se posvetio grupama. Jedan od njegovih studenata koji je kod Burrow a bio na analizi, trazio je da Burrow testira svoje postenje I da zameni uloge analiticara I analizanta. O ovoj zameni uloga terapeuta I klijenta razmisljao je I Ferenci, a Moreno je zamenu uloga razvio kao jednu od osnovnih metoda psihodrame I grupne terapije .Burrow je zamenio uloge I postao je vise svestan autoritarnosti u psihoanalitickoj dijadi.To je bio I pocetak trazenja one optimalne transparentnosti terapeuta. Burrow je kasnije razvio model uzajamne analize u malim grupama I upotrebio je naziv Grupna analiza 1925g, mada je ono sto je radio bilo razlicito od grupne analize koju je 1940 tih razvio Fuks- Foulkes. Burrow je u svoje grupe pacijenata uvodio I rodjake pacijenata , studente I saradnike. Burrow se moze gledati kao prethodnik, pionir grupne terapije , porodicne terapije I terapijske zajednice. U to vreme establsment u USA nije mogao da prihvati Burow pristup grupnoj terapiji. Ipak njegovi pogledi o socijalnoj prirodi coveka su bliski modernoj grupnoj analizi I dinamskoj grupnoj terapiji.

Frojd je imao rezerve prema grupama. Frojd je podrzavao ideje francuskog sociologa Le Bona koji je opisao grupe kao opasne I da individua u grupi moze da sklizne u psihopatsko stanje sa smanjenom odgovornoscu. Moguce da je na Le Bona uticao Francusko –Pruski rat I Pariska Komuna 1871g . Le Bon je povezao grupe sa masom gomilom ruljom I ovo je omalovazavalo ideju o grupi kao mediju za civilizovanu diskusiju akamoli kao terapiji.

U svojoj studiji Grupna Psihologija I analiza ega. 1921 g Frojd se koncentrisao na velike grupe u drustvu kao crkva I armija. Frojd je bio ubedjen da terapija ne moze biti praktikovana u grupama. I Frojd je 1926 g pisao Burrow . <… Masovna situacija ce dovesti do vodje I vodjenih . I bice velikih teskoca sa nepotrebnim komplikacijama kompeticije I ljubomore. , doci ce do bratske horde I analiticki uticaj ce biti nemoguc.>

Moreno 1925g prelazi iz Beca u Njujork . Posvecuje se psihijatriji , grupnoj terapiji I psihodrami. Istrazuje terapijske mogucnosti u radu sa grupama u zatvoru Sing Sing I u skoli za dlikventne devojke .Moreno prati privlacenje I odbijanje medju clanovima grupe a posebno medjusobne izbore. To su bili osnovi Sociometrije, medjusobni izbori, koje je Moreno terapijski koristio u grupama. Moreno je prvi 1932g upotrebio naziv Grupna Terapija. Istrazivao je Autenticni ljudski susret- Encounter sada I ovde I to je nazvao TELE za razliku od Transfera gde je autenticni susret bitno izmenjen prethodnim iskustvima sa vaznim licnostima iz proslosti. i gde se iskustvo iz proslosti prenosi , projektuje , transferira na nove susrete u sadasnjosti , na nove licnosti. Realnost je da u svakom ljudskom susretu postoji I autenticni deo Tele a i Transfer. Moreno je tezio da se poveca Tele a smanji Transfer. Tele, intuitivni utisak o drugima je nekada pozitivan, nekada neutralan a nekada odbijajuci. .

.Moreno je insitirao da se u grupnoj terapiji ide dalje od verbalne komunikacije. Naglasio je znacaj akcije , pokreta I dodira.Nezan dodir dozivljavamo kao podrsku I asociramo sa slicnim vaznim dozivljajima I vaznim odnosima iz proslosti . Naprimer ako smo imali neznu baku koja nas je podrzavala… I obrnuto grublji dodir ili odgurivanje moze na sceni da pokrene vazna osecanja , asocijacije I secanja na odbijanje , ponizenje, na traume. Desava se da na sceni jedan detalj kao na primer dodir moze da dovede do kompletnijeg dozivljaja I secanja , do celog gestalt,celine neke situacije ili vaznog interpersonalnog odnosa.. Na psihodramskoj sceni se postize veci intenzitet, emocionalnost I spontanost kada ne samo da pricamo o odnosu sa vaznom licnoscu vec taj odnos kao u realnosti odigravamo na psihodramskoj sceni, a tu drugu licnost ce igrati clan grupe koga izaberemo da igra tu ulogu . Kasnije na psihodramskoj sceni mozemo da zamenimo uloge sa tom licnosti I povecamo empatiju a neko ce igrati nas. Tada se cesto iznenadimo kada iz uloge druge osobe vidimo sebe. Na psihodramskoj sceni dozivljavamo nase dublje potrebe I cesto oslobadjamo emocije do katarze . Sama katarza je oslobadjajuca ali nije dovoljna da bi doslo do znacajnijeg, trajnijeg terapijskog napredka. Potreban je I kognitivni deo razumevanja. Dalja komunikacija I medjusobni fidbek clanova grupe. Moreno je smatrao da je posle katarze oslobadjanja potrebna I katarza integracije. O potrebi korektivnog emocionalnog iskustva I katarzi kasnije pisu Aleksander I Jalom. I Jalom naglasava da je neophodan I emotivni dozivljaj u grupi , korektivno emocionalno iskustvo , katarza. Bitno je da se ovo korektivno emocionalno iskustvo desava u sigurnim , podrzavajucim uslovima grupe. Ali sama katarza nije dovoljna vec je potreban I nastavak refleksija , kognitivni deo, reakcija , fidbek drugih clanova grupe koji vodi ka kompletnijem uvidu, ka interpersonalnom ucenju . Ovo je zajednicko za mnoge grupne terapije. U psihodrami se poboljsava i komunikacija , iznosi se i eksternnalizuje nas unutrasnji svet I objektni odnosi na psihodramsku scenu . Dolazi se do spontanog improvizovanog terapijskog teatra zivota I istine.

Acting out I Acting in. O Acting in pise Blatner I daje mu dodatno znacenje u psihodrami. .Psihodrama je akciona grupna psihoterapija. Drukcije je u psihodinamskoj psihoterapiji. Tu je cilj da pacijent svoje impulse I tendenciju za pokretom I dodirom iskomunicira verbalno . U psihodrami deo ispoljavanja I komunikacije ide I kroz akciju, kroz pokret I dodir na sceni. Neki to mogu svatiti kao Acting out. Da je to samo impulsivno praznjenje u kojem pojedinac ili deo grupe nastavljaju neproduktivne ponavljajuce,cesto I impulsivne seme ponasanja I da to sabotira terapiju . Da je to ponavljanje nezadovoljavajucih interpersonalnih odnosa. Akting Out ( AO ) je cesto I destruktivan . Ali AO je iako nezeljen ipak nacin komunikacije. U grupi koja ima dosta sigurnosti ,dobre granice I moze da dobro kontejnira , kada taj clan grupe ima dovoljno poverenja I moze da nastavi I produbi komunikaciju , tada se AO moze istraziti kao pokusaj komunikacije I kasnije je moguce doci do terapijskog napredka.. U Psihodrami se naglasava da ce spontanost moguce dovesti I do kreativnosti I da je tada takvo ponasanje adekvatno za razliku od impulsivnog cesto . neproduktivnog I nekada I destruktivnoig ponasanja. U psihodrami se prati emocija I energija I grupe I pojedinca. Ohrabruje se I verbalno I neverbalno ponasanje I komunikacija. Prati se emocionalna glad I potreba da se ta glad zadovolji , cesto kroz akciju , akt gladi. To moze biti znacajna potreba jednog clana grupe koji ce tu potrebu I ispoljiti na psihodramskoj sceni kao protatgonista ,cesto i kao katarzu. Postuje se I prati subjektivno vidjenje I potrebe protagoniste I grupe. Cesto kroz katarzu dolazi do veceg otvaranja I protagoniste I grupe. Bitno je da se katarza I samo otvaranje dozivi u podrzavajucoj grupi. Kada postoji ta veca spontanost I sloboda onda je to I mogucnost da se dodje do kvalitetnijeg ponasanja, sirenja repertuara zdravijih uloga I gradjenja obostrano kvalitetnijih interpersonalnih odnosa .Da se preko Acting Out I oslobadjajuce adekvatne reakcije podrzavajuce grupe stigne do novog kvalitetnijeg ponasanja I odnosa , do onoga sto Blatner zove Acting In , do katarze integracije , do refleksije I kompletnijeg uvida.To novo kvalitetnije ponasanje I odnosi se dalje prate I razvijaju u akciji na psihodramskoj sceni. Tu cesto klasicna interpretacija nije potrebna vec se do uvida stize kroz akciono interpersonalno iskustvo… I interpersonalno ucenje.

Deo terapeuta je imao teskoce da razume psihodramu jer su to povezivali sa onim potencijalno mogucim aspektima povrsnog I zabavnog, izvestacenog teatra , da je I teatar a I psihodrama nesto povrsno , neautenticno, da je to histrionicno moguce I rizicno ponasanje koje ne vodi terapiji. Rec teatralno cesto se vezivala za neatunticno. To su bile I tadasnje istoriske okolnosti kada je psihodrama pocinjala. . Ali je I sam Moreno bio povremeno grandiozan I isticao je prednosti psihodrame I grupne terapije u odnosu na tada dominatnu individualnu psihoanalizu. I sam Moreno je doprineo nesporazumu, nije istrazivao mogucnosti integracije psihodrame I psihodinamske psihoterapije I to je usporilo razumevanje I prihvatanje psihodrame. Takodje su neki psihodramaticari naglo direktivno otvarali clanove grupe ,a posle nisu omogucavali da se eventualne terapijske promene konsoliduju.

Moreno je 1936g osnovao sanatorijum Bikon blizu Njujorka. koji se razvija kao psihijatriska bolnica , psihoterapijski centar za intenzivnu psihodramu I grupnu psihoterapiju . To je postao I internacionalni edukativni centar za psihodramu I grupnu terapiju. U to vreme Moreno je I u Njujorku sa saradnicima vodio intenzivne otvorene psihodramske grupe. Problem je bio sto se deo ucesnika otvorenih grupa menjao iz seanse u seansu. Ove grupe su znacajno otvarale I terapijski pokretale ucesnike. Ali problem je bio sto nije bilo dovoljno kontinuiteta I pracenja ucesnika iz seanse u seansu. U Bikonu su pacijenti , osoblje I studenti psihodrame ziveli I radili zajedno. Bili su vrlo otvoreni medjusobno i , slobodno su se kretali I razgovarali su o svojim zivotima. To je bila terapijska zajednica I grupe su se desavale svakodnevno. Postojao je kontinuitet , pracenje iz seanse u seansu I sastav ucesnika je bio stalniji. Povecala se kohezija , kontinuitet I sigurnost u grupi.

Kada se u grupi postigne dobra komunikacija, sigurnost I podrska Moreno je ohrabrivao I ljude u psihoticnom stanju da uz pomoc grupe iznesu na scenu svoj subjektivni nekada autisticni unutrasnji svet pa I kada su to bile sumanute ideje…1940 Moreno je je uveo u grupu u Bikonu coveka koji je bio u akutnoj psihozi , koji je imao sumanute ideje da je on pravi A Hitler a onaj u Nemackoj se lazno predstavlja . Moreno je procenio da ce ovaj covek u psihoticnom stanju moci da saradjuje sa ostalima u grupi. Ovo je bilo revolucionarno jer se vecina terapeuta tada mislila da da pacijent u psihoticnom stanju nece moci da dovoljno dobro komunicira sa drugima I uspesno ucestvuje u grupi. Ovo je I za dalju diskusiju o relativnim kontraindikacijama za grupnu terapiju . Pacijent je i u grupi tvrdio da je on pravi A. Hitler. Poznato je da se logicnim objasnjenjima ne moze promeniti sumanuta ideja. Moreno . je ohrabrio coveka koji je verovao da je A Hitler da na scenu izvede vazne ljude iz svog zivota , svoje interpersonalne odnose. Poceo je sa licnostima iz pacijentovog sumanutog sveta. Moreno je pozvao je jednog krupnijeg saradnika I rekao ovo je Gering I jednog mrsavog saradnika I rekao ovo je Gebels. Znaci Geringa I Gebelsa , su igrali clanovi grupe. Verovatno je pacijent znao da su 2 clana grupe koji su sa njim na sceni nisu pravi Gering I Gebels . Ali pacijent je poceo da im se obraca I da intenzivno ucestvuje u komunikaciji na sceni .Verovatno je to bila potreba I psiholoska glad da svoj unutrasnji izolovaniu svet svoje fantazije sa nekima podeli I da to drugi u ovom slucaju grupa to validiraju I postuju. Mnogi terapeuti a posebno Salivan I Jalom pisali su o toj ljudskoj potrebi da budemo pozitivno primeceni I validirani. Medjutim I ako je psihodramska scena na granici realnosti I fantazije ovoga puta je za razliku od unutrasnjeg sveta fantazije nas pacijent je imao pred sobom stvarne ljude . Zavisno od situacije I Gering I Gebels su nekada poceli da mu se suprotstavljaju. I Pacijent koji je u ovoj drami bio protagonista poceo je da postepeno ulazi u stvarnije medjuljudske odnose. i postepeno da se pribizava realnosti . Pocelo je prvo sa Geringom I Gebelsom a kasnije su na na scenu izasle njegova supruga I kasnije I majka. I covek koji je bio ubedjen da je A Hitler je sada pratio direktnije I realnije svoje vazne interpersonalne odnose I potrebe sada I ovde na sceni. Tako je poceo postepeni izlazak iz autisticnog izolovanog psihoticnog unutrasnjeg sveta. Kasnije je kroz zamenu uloga poceo vise da razume svoju suprugu , pa majku I druge za njega vazne licnisti. Poceo je bolje da komunicira I vise razume sebe I druge. Grupne psihodramske seanse su se nastavile I uz podrsku grupe covek koji je imao sumanute ideje je kroz dozivljavanje medjuljudskih odnosa na psihodramskoj sceni u grupi dosao u kontakt sa svojim potrebama u vezi medjuljudskih odnosa I postepeno se priblizavao realnosti. Pacijent je postepeno uz podrsku grupe poceo da se oslobadja svoje akutne psihoze. Poceoje da na sceni istrazuje I isprobava adekvatnija , zdravija ponasanja I odnose. Ovo ne znaci da se samo sa psihodramom I grupnom terapijom moze leciti teska hronicna procesna psihoza kao sto je to teska forma shizofrenije. Da bi lecenje bilo uspesnije potreban je kompleksniji timski pristup. Potrebno je da u lecenje budu ukljucena I porodica I bitne licnosti iz pacijentovog zivota.Potrebno je graditi poverenje I saradnju svih ucesnika. Takav danas uspesni grupni pristup , lecenja psihoticnih pacijenata postoji , I zapocet je u Finskoj I zove se Otvoreni Dijalog – Open Dialogue . Pored psihosocijalnog u psihozi je potrebno I lecenje antipsihoticima. Ali bitno j naglasiti da se pacijenti u psihozi koji su motivisani da ucestvuju u grupnoj terapiji I da postuju osnovna pravila grupne terapije, da oni mogu uspesno ucestvovati u grupnoj terapiji I psihodrami. Kod nas u Srbiji je Milan Popovic je napisao knjigu Grupna psihoterapija shizofrenije.

Primer iz moje prakse je mladi covek koji j bolovao od Paranoidne Shizofrenije I zvao se Zvonko . To je bilo sredinom 1980 tih . Ja sam tada bio student psihodrame I grupne analize. Zvonko je izmedju ostalog imao sumanute ideje da je on predsednik. Zvonko je bio motivisan da dolazi u dnevnu bolnicu I da ucestvuje u grupi. Ja sam u grupi predlozio Zvonku da zamenimo uloge, I dao sam mu moj beli lekarski mantil koji smo tada nosili. Ja sam poceo da igram Zvonka I rekao sam da sam ja predsednik. Zvonko je na nase iznenadjenje iz uloge lekara rekao. Da to je zanimljivo ali da li je to realno. Kasnije smo u toku grupe pitali Zvonka da li je kao predsednik drzao govore ,bio na televiziji , bio u skupstini. Zvonko je rekao ne, to nije vazno . Ja sam ga onda pitao . Zvonko svaki predsednik ima sofera , ko je tvoj sofer. Zvonko me je znacajno pogledao I posle pauze rekao mi. Pa valjda ti. Iznenadili smo se . Kolege su se nasmejale . E pa dao ti je ulogu sofera. Ha ha. Ja sam mislio sofer je ipak neko sa kime imas bar malo blizi odnos. Zvonko je bio usamljen , ziveo je sa majkom I nije se vidjao sa prijateljima. Moguce je da sam ja u to vreme bio jedan od retkih koji je sa Zvonkom ostvario blizi kontakt I razvio poverenje.. Takodje se moze razmisliti da mi je Zvonko pored uloge svog sofera moguce dodelio I metaforicki ulogu nekoga ko je sofer u njegovom mentalnom svetu . Uz lecenje antipsihoticima Zvonko je kasnije u grupi rekao. Ali ako ja nisam predsednik kako sada da se vratim u fabriku kao obicni radnik. Pa onda < kako da postanem predsednik > To je bio nastavak I onda smo zajedno u grupi istrazivali kako da Zvonko ostvari bolje razumevanj sa majkom I drugima, kako da se oseca sigurnije. I kako prakticno da kvalitetnije zivi.

Sigmund Fuks je bio nemacki psihoanaliticr koji je imao vaznu saradnju sa Socijolozima Frankfurtske skole. Fuks je bio jos 1920 tih preokupiran socijalnom prirodom ljudi. , Tako je saradjivao I sa cuvenim neurologom Goldstajnom koji je razvijao Gestalt skolu dinamske psihologije. Da totalna situacija celine utice na sve pojedinacne procese. Totalna situacija kod ljudi je grupna situacija. Fuks 1933 prelazi u V Britaniju .Fuks l je oko 1940 svoje individualne pacijente skupio u grupu I pratio je njihovu spontanu komunikaciju. Razmisljao je ako bi se svi oni sastali zajedno sta bi rekli jedni drugima. To je I uradio u Ekseteru . I to je bio prelaz od fokusa na izolovanog pacijenta ka fokusu na interpersonalne odnose. Kako se poboljsavala komunikacija u grupi tako su se clanovi grupe oslobadjali neuroticnih simptoma . Fuks je uocio znacaj mreze komunikacija svih ucesnika u grupi, Grupni Matrix. Takodje i 4 nivoa komunikacije posebno transferni kada je objekt ceo I projektivni kada se objekt parcijalizuje I projektuje na drugu licnost. Fuks je zajedno sa grupom trazio mogucnosti da se poveca jasnoca I kvalitet interpersonalne komunikacije. Da pacijent ne ostane izolovan sa svojim simptomima. Vec sam napredak u komunkaciji sa sobom, sa drugima u grupi I vaznim drugim licnostima van grupe je postepeno oslobadjao od simptoma.Tu su bili I terapijski faktori medjusobnog razumevanja , objasnjenja – klarifikacije medju clanovima grupe. Takodje I medjusobna empatiska rezonanca.kao I socijalizacija koja se ostvaruje u grupi. Fuks je uocio I terapijski je koristio I proces ogledanja u grupi. U ogledanju – Mirroring nesvesno otcepljujemo neke svoje osobine I projektujemo ih na zato pogodne pojedine clanove grupe. Kada grupna terapija napreduje onda te osobine koje smo nesvesno projektovali na druge , mozemo kasnije da prihvatimo kao svoje. Fuks je stvorio Grupnu Analizu .

Za dalji napredak grupne terapije bitan je grupni pristup koji su toku 2 svetskog rata u vojnoj bolnici Northfield blizu Birmingema u Velikoj Britaniji razvili britanski psihoanaliticari. Prvi pokusaj vodio je Bion klajnijanski analiticar koji je imao direktno znacajno iskustvo u 1 svetskom ratu. On je pretpostavio da su psihotraumatizovani vojnici bili pasivni I u beznadju zbog previse zavisnosti od naredjenja I autoriteta odozgo. I to je uz trauma rata doprinelo da njihov moral I samopostovanje bude nisko. Bion je pretpostavio da je potrebno smanjiti njihovu zavisnost od naredjenja oficira. Bion I Rikman su ohrabrili vojnike u bolnici da preuzmu kolektivnu odgovornost za organizaciju njihovog zivota u bolnicu. Da formiraju grupe koje ce obavljati dnevne zadatke I te grupe ce oni sami voditi. Rekreativne , socijalne I grupe za aktivnosti su procvetale. Moral I aktivnost I raspolozenje vojnika pacijenata se popravio. Ali kada je inspekcija visih oficira posetila bolnicu . oni su zakljucili da se disciplina u bolnici smanjila I da je to blizu haosa I Bionov eksperiment je prekinut. Bion se nije dugo bavio grupnom terapijom ali je pisao o grupnom procesu posebno o grupi kao celini. Opisao je kada grupe uspesno funkcionisu I ostvaruju cilj. To je radna grupa –Working group. Opisao je I kada grupe funkcionisu na bazi nesvesnih grupnih bazicnih pretpostavki kao Zavisnost , Borba I Bekstvo I Sparivanje, I tada grupe ne napreduju.

Sledeci eksperiment sa grupnim pristupom u vojnoj bolnici Northfield , u blizini Birmingema je bio uspesniji. Tom Main I Fuks su ucili na Bionovom isksustvu. Oni su od pocetka uveli upravu bolnice u proces odlucivanja. Ovo je spaslo projekt grupnog terapiskog pristupa I omogucilo je nastavak .Bitna je bila saradnja sa ostalim zaposlenim u bolnici I sa upravom. Znaci saradnja uzeg sistema grupe sa sirim sistemom kao sto bila cela bolnica. Ovaj uspeh, terapijski napredak vojnika u grupama je doprineo razvoju grupne terapije posle 2 svetskog rata. Tu su isprobani I postavljeni principi terapijske zajednice koju su kasnije posle 2 svetskog rata Tom Maine I saradnici uspesno razvijali u civilnim bolnicama.

Vecina se slaze da su prvo svako nezavisno Moreno I Fuks I drugi podstakli , ohrabrili I razvili mrezu interpersonalne komunikacije svih clanova grupe medjusobno . To je Fuks nazavao grupni matriks. Do tada je to bila analiza pojedinca u grupi ili je komunikacija bila na terapeuta centrirana. Sa Morenom I Fuksom pocinje intenzivna komunikacija svih ucesnika grupe. Moreno I Fuks su razvili dobru saradnju I zajedno su osnovali Internacionalnu Asocijaciju Grupne Psihoterapije IAGP koja danas postoji kao vodeca asocijacija grupnih psihoterapeuta. Moreno je bio prvi predsednik IAGP a Fuks podpredsednik.

Malcolm Pines, Fuksov saradnik, jedan od vodecih grupnih analiticara imao je I psihodramsko iskustvo. Pines je poredio stil kako grupu vodi grupni analiticar , koji je cesto pasivan I na ivici grupe I kako grupu vodi psihodramaticar koji je aktivniji I vise se eksponira. M. Pines je pratio oslobadajuce dejstvo grupne terapije , posebno velikih grupa na demokratizaciju sire drustvene zajednice. Da je kultura grupe u grupnoj terapiji bitno razlicita od kulture grupe u politickoj organizaciji I poslovnoj organizaciji .

Psiholog Kurt Lewin nije bio klinicar ali je imao interes za socijalna pitanja za grupe u industriji , obrazovanju I stilove politickih vodja. To ga je dovelo da eksperimentise sa grupama I da pokaze da su grupe koje su vodjenje demokratski, da su takve demokratske grupe efektnije u resavanju problema , da je manje verovatno da ce u takvim demokratskim grupama doci do nasilja I zlostavljanja I pravljenja zrtvenih jaraca . To se cesce desavalo u grupama vodjenim autoritarno ili u grupama sa laissez faire- pristupom , pusti da se desava.. sve moze, kada vodja ne preuzima potrebnu odgovornost. .Lewin a je interesovalo iskustvo ucesnika u susretu sada I ovde I komuniacija svih u grupi medjusobno-grupna dinamika . To ga je dovelo do formiranja Sensitivity Training groups. Senzitivnih Trening grupa ili T grupa . Cilj je bio da se poveca svesnost ucesnika o sebi samima, a I odnosima sa drugima. U tim T grupama .Lewin je pratio kako pojedinci vodjenih nagonima dolaze u konflikt sa nagonima drugih ucesnika . I dolazi do borbi u grupi I teskoca da se dodje do civilizovanog resenja. Lewin je pratio odnose pojedinaca u grupama kao vektore medjusobnih sila I uticaja .- Teorija Polja. Lewin je umro 1947 g, ali su njegovi saradnici nastavili kasnije da istrazuju sa Grupama Susretanja –Encounter Groups.,

INTERPERSONALNO UCENJE . Kasnije je Jalom je razvio intepersonalne teorije Salivana I stvorio je Interpersonalnu Grupnu Psihoterapiju . Jalom je ucestvovao u istrazivanju sta se postiglo u Grupama Susretanja – Encounter Groups 1970 tih. 1975 je izaslo prvo izdanje a 2005 peto izdanje Jalomove knjige < Teorija I Praksa Grupne Psihoterapije . > Mnogi smatraju da je to jedna od najjasnijih , najprakticnijih , najboljih knjiga I udzbenika grupne psihoterapije. Jalom je izdvojio 11 najvaznijih terapijskih faktora u grupnoj psihoterapiji. Jalom je posebno u grupama istrazio I razvio terapijski faktor , Interpersonalno Ucenje koje se desava medju clanovima grupe sada I ovde. Posebno je pratio sustinsku potrebu za interpersonalnim odnosom , potrebu da budemo prihvaceni,validirani od drugih. Jalom je manje pratio proslost licnu istoriju , odnose van grupe. Manje ono vertikalno , istorisko I genetsko a vise ono horizontalno sada I ovde u grupi. Jalom insistira da kada grupa duze traje da clan grupe pocinje da I u grupi odigrava svoje uobicajene medjuljudske odnose. Grupa postaje Mikrokosmos. I kada se razvije poverenje I sigurnost u grupi onda clanovi grupe spontanije komuniciraju I daju svoj intimniji fidbek u vezi odnosa sa drugima. Posebno je vazno istraziti konflikte u grupi ali da ne bude pobednika I pobedjenih . Da ne dodje do pada I prekida komunikacije do malignog ogledanja-Malignant Mirroring , cime se bavi I Grupna Analiza. U grupnoj komunikaciji dolazi I do jakog emocionalnog dozivljaja koji se dalje reflektivno I kognitivno prati. . Neophodno je da se to korektivno emocionalno iskustvo desava u sigurnim uslovima podrzavajuce grupe. Jalom naglasava da sama katarza nije dovoljna .

Na licnost bitno utice mreza – matrix interpersonalnih odnosa u kojoj se licnost nalazi. Na nas self bitno uticu procenjivanja vrednovanja od drugih za nas vaznih drugih licnosti. Ako je to bilo nezeljeno dete koje nije bilo voljeno onda je procena drugih dozivljena negativno , omalovazavajuce , pa je onda je I samo procena I samo postovanje takodje negativno.To ce usmeriti , fascilitirati da I ta licnost procenjuje druge kao hostilne , neprijateljske . I obrnuto zadovoljavajuci odnosi sa vrsnjacima su povezani sa vecim samo postovanjem. Sulivan je uveo termin parataksicka distorzija, da opise tendenciju individue da netacno percipira druge. Ovaj pojam je siri od pojma transfera. Stvara se unutrasnji model koji utice na mehanizam formiranja buducih atacmenta u zivotu. Ovi unutrasnji modeli seme sastoje se od individualnih verovanja I uticu na to kako tumacimo signale I ponasanja drugih.To onda utice I na tip ponasanja koji individua podstice kod drugih kao reakciju. Individua sa samo omalovazavajucim self imidzom , sa omalovazavajucim vidjenjem sebe , moze postepeno da razvije manirizme , ponasanje kao naprimer servilnost , defanzivni antagonizam, , arogantno I pseudo superiorno ponasanje , a to ce uzrokovati kod drugih da postanu grubi I odbacujuci. To nazivamo samo ispunjavajuce prorocanstvo. Self fulfiling prophecy. Individua anticipira da ce se drugi ponasati,odgovoriti na odredjen nacin. I onda se nevoljno ponasa na nacin koji ce do toga I dovesti.

Interpersonalne distorzije po Sulivanu se mogu menjati kroz konsenzualnu validaciju. Kada uporedjujemo svoju interpersonalnu evaluaciju sa evaluacijom drugih. Ovo je vezano sa konceptom uzajamnog fidbeka I interpersonalnog ucenja , vaznim terapijskim faktorom grupne terapije, koji se sastoji iz 3 dela. 1.vaznosti Interpersonalnih Odnosa . 2., Korektivnog Emocionalnog Iskustva I. 3.razvojem grupe koja postaje Mikrokosmos. Jer u grupi ucesnici pocinju da se ponasaju kao u svom zivotu van grupe u Makrokosmosu. Psihijatrisko lecenje I psihoterapija treba da budu usmereni ka korekciji interpersonalnih distorzija. Da se individua ne izoluje , da bolje komunicira i saradjuje sa drugima da postigne interpersonalnu satisfakciju u kontekstu realisticnih uzajamno zadovoljavajucih interpersonalnih odnosa. Napredak u mentalnom zdravlju je I napredak u svesnosti nasih interpersonalnih odnosa.Tako da klijent moze da odgovori sa prosirenim , flexibilnim .empaticnijim I vise adaptivnim repertuarom ponasanja .i da zameni lose cikluse sa konstruktivnim. Ovo je slicno sa psihodramom gde se povecava I prosiruje repertuar adekvatnih uloga koje odigravamo. Poboljsati uzjamnu komunikaciju prvo u grupi a onda I u zivotu van grupe. Pocetni motiv ulaska u grupu kao oslobadjanje od patnje, anksioznosti , depresije se kasnije zamenjuje sa novim ciljem koji je interpersonalan. Da se nauci bolja komunikacija sa drugima sa vise poverenja I postenja. Da se nasa interpersonalna evaluacija poredi sa drugima da se dodje do konsenzualne validacije. Ali zato je potrebna sigurnost u grupi da bi se postigla otvorenija . postenija , I autenticnija komunikacija , koja nije destruktivna.Tu je ona bitna razlika kulture grupe u grupnoj terapiji u odnosu na grupe u politickoj organizaciji I grupe poslovnoj organizaciji. Jalom naglasava da ljudi trebaju ljude za prezivljavanje , za socijalizaciju za zadovoljstvo. Niko ne transcendetira potrebu za ljudskim kontaktom, ni umiruci , ni odbaceni , ni mocni. Radeci sa obolelim od kancera Jalom je svatio da to nije samo strah od smrti , nistavila vec I od samoce , napustanja I izolacije. Strah da ce tesko oboleli postati manje human I neprihvatljiv drugima.

Jalom zakljucuje da se do promene u terapiji stize kroz znacajne sada I ovde odnose koji menjaju patoloska verovanja klijenata..To se postize korektivnim emocionalnim iskustvom . Aleksander pise da se klijent u terapiji eksponira emocionalnoj situaciji sa kojom nije mogao da se nosi u proslosti. Ali da se to sada desava u povoljnim uslovima terapije .Da se terapijska promena ne desava samo kroz interpretaciju I intelektualni uvid. Potrebna je emocionalna komponenta I testiranje realnosti. Potrebna emocionalna atmosfera I tenzija se postize u grupi. Rivalstvo I kompeticija , borba za dominaciju I status ,seksualne tenzije , parataksicke , transferne distorzije. Ali ekspresija sirovog afekta nije dovoljna. To treba da bude transformisano ka vise emocionalnom korektivnom iskustvu. . Ali potrebno je da clanovi dozivljavaju grupu dovoljno sigurnom I podrzavajucom da bi se ove tenzije mogle otvoreno ispoljiti .Treba da bude dovoljno uzajamnog angazovanja I postenog fidbeka da bi se efektnije testirala realnost.

Jalom je po zavrsetku terapije istrazivao sa klijentima koji je to bio kritican incident koji je pokrenuo promene u terapiji. Taj kritican incident je cesto bio jak negativan afekt koji je dozivljen u grupi .Ovo iskustvo je bilo novo I jedinstveno. Recimo ako se klijent plasio ekspresije I ljutnje I konflikta. I kad je ispoljio ljutnju video je da se ocekivana katastrofa nije desila. Bitno je da se I u tom neprijatnom stanju komunikacija medju clanovima grupe nastavila. Doslo je do testiranja realnosti u grupi I klijent je mogao da komunicira slobodnije I dublje istrazi interpersonalne odnose. Takodje je kritican incident mogao biti I pozitivan afekt. Klijent je nekome u grupi pomogao I klijent je u akciji I komunikaciji otkrio nepoznat deo sebe.i mogucnosti da se odnosi sa drugima na novi nacin. Treci kritican incident je bio samo otvaranje koje je grupa podrzala , validirala.. Sto je dovelo klijenta da uroni u vece angazovanje u grupi. Korektivno emcionalno iskustvo u grupnoj terapiji sastoji se : od jake ekspresije emocija koje su interpersonalno upucena , I to je bio I rizik preuzet od clana grupe. Potrebna je dovoljno podrzavajuce grupa da omoguci da se ovo rizicno ponasanje I ostvari.Testiranje realnosti koja omogucava individui da ispita ovaj incident. U tome ce pomoci konsenzualna validacija ostalih clanova grupe. Sledi svatanje da su izvesna interpersonalna ponasanja i osecanja neadekvatna. Sledi oslobadjanje individualnih sposobnosti da se komunicira dublje I postenije. Da se dozivi jaka emocija ali I razumevanje razloga. To moze da vodi ka promeni ubedjenja svatanja I ka konstruktivnom interpersonalnom postenju, da se razmisli I da se da fid bek I da se dodje do transformativnog emocionalnog terapijskog iskustva..Da dodje do napredovanja, do ispravke a ne repeticije. Da se prevazidje kompulsivna repeticija. Terapeut treba zajedno sa grupom da izgradi kulturu grupe. Da clanovi dozivljavaju jedni druge sa spontanoscu I postenjem I da promisle I daju fidek o svom iskustvu. Samo razmisljajuci povratni krug – self reflective loop. Je odlucujuce da se emocionalno iskustvo transformise u terapijsko. Grupe ulaze u emocionalni tok sada I ovde ali je zadatak trapeuta da upucuje grupu ka samoreflektivnim aspektima ovoga procesa. Jalom naglasava da je greska da ce samo emocionalno iskustvo dovesti do promene. . Jalom podseca na Frojdovu i Brojerovu Studiju Histerije iz 1895 g. koja je tada opisana kao metod katarkticnog lecenja.. Bazirano na ideji da histerija potice od prigusenog afekta vezanog za dozivljaj trauma. Kasnije je svaceno da je emocionalna ekspresija bitna ali ne I dovoljna. Neka vrsta kognitivne komponente I kognitivne mape bila je potrebna I u grupama susretanja Encounter Groups u 1970 tim. Sledi da grupa koja traje oslobadja ponasanje ucesnika I oni pocinju da ispoljavju svoje uobicajeno interpesonalno ponasanje I kvalitete a I patologiju. Grupa postaje Mikrokosmos a to se dalje prati u grupi.To grupa kao Mikroksmos je uz vaznost , interpersonalnih odnosa ,I korektivnog emocionalnog iskustva je treci bitan deo za Interpersonalno ucenje.

MOGUCNOSTI POZITIVNE TRANSPARENTNOSTI TERAPEUTA .Svako na svoj nacin I Moreno, I Fuks , Jalom, Ferenci ,Barrow I drugi su istrazivali mogucnost kada je terapijski pozitivno da grupni terapeut podeli svoj unutrasnji dozivljaj podstaknut dogadjanjima I odnosima sada I ovde u grupi . Kada je terapiski da se od nekada prenaglasene terapiske neutralnosti , od karikature poker lica terapeuta , mutnog ogledala na koje bi klijent mogao sve da projektuje…Kada je terapiski da se koristi pozitivna transparentost terapeuta . Koliko je realno moguce insistirati na neutralnosti terapeuta u autenticnom terapijskom susretu I odnosu. Neki su cak smatrali da terapeut moze da bude kao manekenska lutka na koju klijent zavisno od svojih potreba moze da stavi, projektuje razlicitu odecu .Ili da projektuje na analiticara razne slike , kao na prazan ekran. Koliko je I kada terapijski da terapeut bude transparentan u grupi I koliko se moze doci do pozitivne transparentnosti terapeuta . Mnogi terapeuti danas kazu da neutralnost terapeuta ne postoji. Da clanovi grupe mogu da osete I vide sta je ispod eventualne maske terapeuta. Takodje je bitan unutrasnji dozivljaj grupnog terapeuta koji je podstaknut komunikacijom sada I ovde u grupi. Kako terapeut dozivljava celu grupu , deo grupe , I pojedine clanove grupe . Sve ovo terapeut moze da transparentnije podeli u grupi I da to bude dragoceni fidbek za celu grupu. Naravno u toj transparentnosti terapeut treba da ostane u ulozi I odgovornosti vodje grupe. Svi se slazu da terepeut ne treba da ispolji eventualne hostilne I agresivne tendencije I osecanja prema clanovima grupe. Jalom naglasava da terapeut ne treba da se sveti clanovima grupe sa kontra transfernih besom I da je to esencijalno da bi zadrzao svoju terapijsku stav.Terapeut treba da razume transfer, a ne da se sveti.

..Jalom pita < do kog stepena je terapeut slobodan da bude onakav kakav stvarno jeste. < to be yourself > Razvoj transfernog odnosa I kasnija analiza transfera je jedna od najvaznijih u individualnoj analitickoj terapiji. Neki smatraju da terapeut treba da olaksa razvoj transfera da ostane opaque ( ne transparentan , sakriven, zamagljen .) da bude blank screen ( prazan ekran ) Jalom smatra da je takva uloga analiticara prevazidjena.

Americki analiticar Judd Marmor jos 1973 pise. . Psihoanaliticari su poceli da se osecaju slobodnije da udju u aktivnu komunikaciju I razmenu sa pacijentima. Umesto da ostanu model nepoznatog neutralnog ogledala, sa relativnom tisinom I pasivnoscu. Micel nastavlja: pacijenti pate od zaustavljenog licnog razvoja , od nedostatka nege I bliskosti u ranim godinama . Pacijent nema toliku potrebu za klarifikacijom, interpretacijom I uvidom koliko za trajnim iskustvom da je vidjen I licno angazovan , da je bazicno validiran I da se brinemo o njemu . Micel I mnogi tvrde da je terapiski faktor lecenja odnos – relationship , koji trazi da terapeut bude autenticno angazovan , receptivno , svesno empatican. Ovo je naglasak na prirodu odnosa , da se psihoterapija menja od fokusa na patologiju pacijenta na psihologiju 2 ili vise licnosti. Naglasava se uzajamno dejstvo uticaj I podeljena odgovornost. za odnos. Emotivno iskustvo terapeuta u ovom odnosu je vazan izvor podataka o klijentu. Psihoanaliticari se razlikuju u stepenu dozvoljenog terapeutovog otvaranja .- Therapist disclosure.

Jalom insistira da u grupnoj terapiji kod nekih clanova grupe I drugi faktori kao Interpersonalno ucenje mogu biti I vazniji od analize transfera. . . I da su odnosi medju clanovima grupe vazni . I ako terepeut suvise insistira na interpretaciji odnosa grupe sa terapeutom da ce grupa postati regresivnija I zavisnija. . Da su samo na terapeuta centrirane interpretacije nekompletne. Greska je zanemariti transfer ali ako se samo baziramo na transferu onda necemo uspeti da ostvarimo autenticni odnos. Takodje ce clanovi grupe napredovati kroz odnose sa drugim clanovima. , kroz kompeticiju , konflikt , intimu. Jalom pise da nisu svi stavovi prema terapeutu na transferu bazirani , da su mnogi stavovi na realnosti bazirani ali da ima I iracionalnih . Svaki klijent donekle percipira terapeuta netacno. Postoji konflikt prema roditelju autoritetu ,zavisnosti I to se cesto personifikuje u terapeutu. I za stabilnost grupe je vazno da vodja nema favorite. Mada je Frojd sugerisao da kohezija grupe potice od univerzalne zelje da se bude favorit vodje. I da postoji identifikacija prema idealizovanom vodji. Ako grupa sluganski idealizuje , ili suprotno devalorizuje , obezvredjuje terapeuta , to su destruktivne antigrupne norme. Najcesce optuzbe grupe ka lilideru su da je hladan , udaljen, nepristupacan ( aloof ) nehuman. Realnost je da se mnogi terapeuti drze u poziciji sakrivenoj od grupe . Uloga terapeuta je da komentarise proces. To zahteva I izvesnu distance od grupe .Tu je razlika izmedju grupnog analiticara I psihodramskog terapeuta, direktora koji je aktivniji I vise se eksponira u grupi. Clanovi zele da terapeut bude vise human ali istovremeno imaju I kontra zelju da terapeut bude vise nego human. Frojd objasnjava religiozno verovanje da postoji I zelja za super bicem..Za Frojda inegritet grupe zavisi od postojanja I vere u super bice koje ce voleti svakog clana podjednako.

Jalom pise:Clanovi studentske grupe u edukaciji grupne terapije I klinicari koji su na specijalizaciji imaju I polarizovane pretpostavke da vodja grupe ili trener , edukator ima superiornu mudrost I da moze da ih pravedno kazni jer su oni prevaranti koji su hteli da postanu terapeuti i specijalisti klinicari. Ali jos vise plasi druga mogucnost da su terapeuti I treneri prevaranti I da se oni student svi nalaze pred carobnjakom iz Oza , u ciju su moc verovali ali su otkrili da carobnjak nema moc da je to prevara. Studente clanove grupe plasi kako ce ih vodja proceniti I osuditi, ali jos vise plasi da je zivotna iluzija skinuta , da nema mudraca I vodja I da je ogoljena egzistencija, da su sami. Vodja grupe se cesto vidi nerealno I to su konfliktni stavovi prema autoritetu, zavisnost , neverovanje , pobuna , kontra zavisnost . Ali postoji I tendencija da grupa vidi u terapeutu I nadljuske – super humane osobine I da to upotrebi kao stit od egzistencijalnih strahova samoce. Transfer se razvija I kada je terapeut transparentan.

Kako da se u grupi razresavaju transferne distorzije . Sa konsenzualnom validacijom , da se clanovi grupe podstaknu da daju svoje vidjenje o odnosima u grupi I da to uporede. I da to doprinese interpersonalnom ucenju. Bitno je da to bude otvoreno grupno istrazivanje , a ne pravilo I vladanje vecine. Transferna distorzija se resave I sa postepenim povecanjem transparentosti terapeuta. Kada terapeut pravovremeno podeli kako je clan grupe uticao na njega ,to ce povecati razumevanje medjusobnog uzajamnog uticaja. Terapeut se postepeno vise otvara ali ne I da ne napusti ulogu vodje. Dobro procenjeno, prosudjeno otvaranje terapeuta je sustinska karakteristika znacenja modela interpersonalne grupne psihoterapije. Jalom je posle svake grupe pisao komentar I pisao je I o svom unutrasnjem toku . Te komentare Jalom je slao svim clanovima grupe.

Ferenci je kritikovao ulogu distanciranog sveznajuceg klasicnog psihoanaliticara. Ferenci je verovao da je snaga koja vodi terapijskoj promeni uzajamni posteni I transparentni odnos terapeuta I klijenta a ne racionalna interpretacija. Ferenci je eksperimentisao u izvesnoj zameni uloga sa klijentom , I otvarao se klijentu. U naglasavanju interpersonalnog terapijskog odnosa Ferenci je uticao na Salivana , Jaloma I druge. Jalom naglasava da u svojoj transparnetnosti terapeut treba da ostane u ulozi odgovornog vodje. Da bude oprezan u vezi otvaranja svojih sumnji u samog sebe I eventualnog manjka iskustva. Posebno da ne ispoljava svoje agresivne reakcije prema grupi, hostilnost I negativna osecanja.i impulse. Grupa treba da se oseca , I bude sigurna sa vodjom.. Fuks je smatrao da iskusan grupni terapeut moze da kaze grupi < Ovde smo zajedno pred realnoscu I osnovnim problemima ljudske egzistencije. Ja sam jedan od vas , ni manje , niti vise.>. Dusan Potkonjak oktobar 2017