USLOVI  I  PROGRAM  ISPITA  ZA DRUGI  STEPEN

 

  • Da je student položio ispit za prvi stepen i da posle položenog prvog stepena ima još novih 270 časova, znači ukupno bar 540 časova po 60 minuta  u ISKUSTVENO EDUKATIVNOJ  psihodramskoj grupi. Treneri mogu priznati deo psihodramskih  časova, koje je student prethodno obavio u nekoj drugoj psihodramskoj edukaciji, ali potrebno je da student ima bar  70% psihodramskih časova u edukaciji , SPA Moreno i ispunjene ostale uslove..

  • 2 ..      Da student ima 120 do 180 sati po  45 minuta  GRUPNE  ANALIZE .  odnosno 60 do 80 seansi  GA kao dodatne grupne  psihoterapije.  Ako student ima manje od   120  sati GA,  Glavni trener i Edukativni odbor može odobriti da student nadoknadi deo časova u nekoj drugoj GA grupi. . Treneri procenjuju psihoterapisko napredovanje studenta.

  • 3.      Da napiše ESEJE  :

  • a) moje lično iskustvo u psihodramskoj grupi u procesu sopstvene psihoterapije.    

  • b) moje lično iskustvo u grupnoj analizi u procesu sopstvene psihoterapije .  

  • c) poređenje psihodramskog i grupno analitičkog metoda, teorijski i na prakticnim primerima.

  • d) analiza 3 ili 4 psihodramske grupe od koje je 2 ili 3 vodio student kandidat.

  • 4.      Kandidat je bio bar  4 puta protagonista.

  • 5.      Kandidat je vodio bar 3 akciono scenska dela sa šeringom,na superviziji uzivo   a posle položenog prvog stepena. Potrebno  je da je kandidat vodio bar 2 puta  grupu od samog početk a na superviziji uzivo.a posle polozenog prvog stepena .

  • 6.      Kandidat je bar 4 puta uspešno vodio proces. Bar je   napisao 4  protokole sa seanse edukativno iskustvene grupe.  Da ima bar koncept, tekst ili esej o procesu koje je vodio sa idejama drugih studenata  i  trenera u toku procesa. Taj deo teksta se piše posle održanog procesa. Da je pokazao da dovoljno razume bitna dešavanja u grupi kao i značenje tih dešavanja u grupnom procesu . Da pokaže da razume content i process u pishodrami (Blatner, Yalom ).

  • 7.      Psihodramski treneri, kao i treneri saradnici grupni analitičari, procenjuju koliko je kandidat napredovao kao student direktor, a i u svojoj ličnoj psihoterapiji, da li eseji koje je napisao zadovoljavaju i na šta još treba da obrati pažnju pre izlaska na ispit.

  • 8.      Edukativni  Odbor SPA, sa trenerima  procenjuje da li je kandidat ispunio potrebne uslove, 540 časova u edukativno-iskustvenoj psihodramskoj grupi, 120  sati grupne analize kao dodatne psihoterapije, 600 sati teorije, eseji iz teorije, pozitivno misljenje trenera.

  • 9.     TEORIJA . Da kandidat ima 600 sati teorije, koja se sastoji od 80 sati  po 45 min teorije sa trenerima  i 80 sati teorije  u studentskoj studijskoj peer  grup za teorijui.

  •  Preostali sati teorije su eseji   iz teorije, protokoli  i eseji u programu za prvi i drugi stepen. Izuzetak je, ako je kandidat ispunio sve potrebne uslove za ispit, a teorijski sati, teorijske seanse nisu još obavljene u toku edukacije,. Edukativni odbor i ispitna komisija, tada mogu odobriti kandidatu da polaže ispit za drugi stepen ali je neophodno da kasnije odsluša potrebnu teoriju.

  • Ako student ima dovoljno teorijskih sati iz psihodrame i grupne psihoterapije u nekoj drugoj psihoterapijskoj školi, kao i napisane kvalitetne eseje, onda se deo tih sati iz druge psihoterapijske edukacije može priznati.

  • 10.  Potrebno da student pre praktičnog ispita za drugi stepen, polozi  PISMENI ISPIT  iz  TEORIJE  koji se sastoji  od 14 grupa  pitanja i traje 190 minuta  .

 

 

PRAKTICNI   I S P I T pred  KOMISIJOM   od   TRI   člana. Kandidat vodi grupu od početka. Sve što je napisano o ispitu za prvi stepen i u tekstu Vodjenje Psihodramske seanse , važi kako za drugi, tako i za treći stepen. Tekst koji sledi, treba svatiti kao nastavak dodatak. Kandidat treba da fascilitira  prati grupni tok i pokaže dovoljno kliničkog rasuđivanja i  razumevanja grupnog procesa. Da eventualno bitna grupna dešavanja istraži i pojasni na pihodramskoj sceni,a  kada je grupa dovoljno zagrejana.  Može da povede i akciono  grupno zagrevanje, koje je u skladu sa grupnim tokom.Ako je grupa sastavljena iz vise studentskih subgrupa onda koliko je moguce da ih integrise i poveca koheziju grupe. Vise o tome je u tekstu Vodjenje psihodramske seanse  koji predlazem da procitate. Dalje da   student  vodi grupu dovoljno sigurno i bezbedno (safe), reaguje na destruktivna ispoljavanja u grupi  i prati članove grupe koji su u autentičnoj emociji. Na način koji je u skladu sa grupnim tokom, bira protagonistu, ali prati i ostale članove grupe, jer psihodrama je grupna psihoterapija i povremeno su svi članovi grupe donekle protagonisti.  Kada je moguće, to student direktor prati i moze to da istrazi na psihodramskoj sceni., ili bar  da na to  ukaže. Zavisno od grupnog toka,  moze da  vodi akciono psihodramski scenski deo sa jednim protagonistom, a može da vodi i dve kraće psihodrame,  a moze i povremeno da prati medusobne odnose clanova grupe na sceni,. Potrebna  je. zadovoljavujuća saradnja sa protagonistom i grupom. Dalje sledi  Izbor scena, postavljanje scena (scene setting), praćenje bitnog toka u scenama i uvođenje za protagonistu značajnih ličnosti u scenu, augzilieri. Da student  omogući da se scena razvije. Praćenje interpersonalnih odnosa na sceni, adekvatna zamena uloga kada se protagonista dovoljno ispoljio u datoj ulozi. Omogućuje protagonisti da primi dubl i da spontano reaguje na dubl. Omogućuje grupi da kreativno dublira i ne frustrira grupu ne primećivanjem dublova ako je leđima okrenut grupi. Ali student i zna da zaustavi dublove ako je protagonsta preplavljen dublovima.. i da to objasni grupi ako je potrebno. Na primer, ako je protagonista u jakom toku i ako dublovi nisu uvremenjeni, i preplavljuju protagonistu koji nema vremena da primi i obradi dublove.  Student treba  da ispita potrebu za dubliranjem dela grupe, ako su dublovi više potreba dela grupe i projekcija na protagonistu. Znači, da student zna zavisno od grupnog toka, kada da podstakne, a kada da prekine dublove i to objasni. Kada je potrebno praćenje unutrašnjeg monologa protagoniste. Kao i da istrazi ono neizreceno i neuradjeno a za to je protagonista imao potrebu. Kada je potrebno, da psihodramski istraži intrapersonalne delove, auto tele  i odnose  protagoniste sa drugima u grupi..Da  adekvatno koristi mirroring i surplus reality. Odnosno, da u skladu sa zeljama, potrebama i mogućnostima protagoniste, istraži  intra- i interpersonalna događanja i odnose. Da istraži ono što je bitno u sadašnjosti  protagoniste i sadašnje bitne interpersonalne odnose (present tense and relationships). Da to uradi  u  meri, koja je u skladu sa sadašnjim potrebama protagoniste. Da istrazi horizontalno sadasnje odnose i veritkalno , genetski  odnose iz proslosti

Da  tokom drame na sceni kada je potrebno   ide u bitna događanja iz prošlosti protagoniste i povezuje ih sa sadašnjosti. Zajedno sa protagonistom istražuje eventualna ponavljanja međuljudskih odnosa i situacija, kada gde  i kako su neka bitna  stanja počela. Locus i Status nascendi. Kada se u prirodnom, spontanom toku drame, eventualno ispolje ponavljanja, samosabotaža, destrukcija,neadekvatni a ponovljei mehanizmi patern  ponasanja( kompulzivna repeticija – prinudno ponavljanje ) , onda da to klinički proceni i uz saglasnost protagonsite da  to istraži psihodramski . Ali  ne istražuje samo problemi  protagoniste, već kvalitete i snagu, vitalnost protagoniste, dobre međuljudske odnose i saveznike,I  to   zajedno sa protagonsitom traži kada je to moguće. Praćenjem eventualne traume, pazi da ne retraumatizuje protagonistu ili deo grupe, već da ih zaštiti. Znači, da ima dobro kliničko rasuđivanje (clinical judgment). Da bude uz protagonistu i pruži podršku protagonisti i članovima grupe kada je to potrebno, ali i da student director zna, da kada je pokrenuo scenu i međuljudske odnose ,da  treba da se povuče iz žarišta scene i ne koči scenu. Da na kraju drame vrati protagonistu u sadašnjost i pokuša da sa protagonistom proradi eventualno stečene uvide u toku drame i nove kvalitetnije uloge , kada je moguce  i sirenje repertuara uloga. (working through, role training). Ovo su idealni uslovi i njih nije moguće sve ostvariti u psihodramskoj seansi. Pogotovu na prakticnom ispitu. Zato pomenuti saveti ne treba da opterete studenta direktora i da mu sputavaju kreativnost, već da u vođenju drame uradi ono što je prirodno moguće. Student treba da bude u harmoniji sa grupom i protagonistom, da ne bude smetnja prirodnom  toku grupnog procesa i akcionog dela  drame na sceni  već da to  harmonično prati. Da ima osećaj za vreme i da zna šta je ostvarljivo u datom vremenu, da to i kaže kada treba. Da zna kada akcioni deo drame da privede kraju. Da  Vodi šering, ohrabruje i usmerava šering ka deljenju ličnih doživljaja iz uloga u drami i iz  licnog života, a ostavlja analizu za proces. Kada je član grupe u značajnoj emociji i odgovara mu da nešto kratko  uradi na sceni, a ima vremena, onda direktor vodi kraći akcioni šering, ali bitno je da šering, odnosno grupu završi u datom vremenu. U izuzetnim slučajevima, direktor može tražiti produžetak od  15 minuat kada je to klinicki opravdano.. Kandidatu se savetuje da veruje u psihodramski metod i grupu. Da obrati pažnju na svoje sopstveno zagrevanje. Da bude svestan u kojoj se meri njegovi eventualni lični procesi i problemi mogu preklapati sa problemima protagoniste. Kandidat ne treba da bude savršen, već da bude  dovoljno dobar. Kandidat vodi grupu u vremenu od 150 minuta  Bitno je da kandidat pokaže, da grupu i protagonistu vodi dovoljno sigurno, terapijski i kreativno. Da pokaže empatiju i toplinu, tele fenomen.

Po završetku akcionog scenskog dela i šeringa, sledi pauza od 20 minuta, u kojoj kandidat priprema samoprocenu vođenja grupe i protagoniste.  Da prati  i bitnih dešavanja, iznese moguće alternative, eventualne propuste i  greške. Protagonista iznosi svoje iskustvo, a ostali studenti daju komentare i eventualno postavljaju kraća pitanja kada za to ima vremena.. Komisija postavlja kandidatu praktična  pitanja  a moguca su i teorijska pitanja koja su proizisla iz seanse..

Bitno je da je praksa kandidata bila sigurna, da je pratio potrebe protagoniste i grupe, da je pokazao dovoljno spontanosti i kreativnosti, dovoljno kliničkog rasuđivanja, da nije propustio ono što je bilo značajno u grupi i kod protagoniste, da se nije zapleo u svoj lični materijal i to pomešao sa materijalom protagoniste. Da je osetio, primetio transfer i kontratransfer, tele. I da kada je bilo potrebno, to psihodramski istražio na sceni  korišćenjem augzilieri direktora, miroringa.

 Bitno je koliko student može da razume, prihvati i integriše feedback i konstruktivnu kritiku grupe i trenera, koliko argumentovano može da vodi eventualnu polemiku i da objasni svoje kliničko rasuđivanje, koliki je studentov potencijal napredovanja.

Procena komisije i rezultat ispita:

1. Položio

2. Položio uslovno. Potrebno je da vodi uspešno još 3 drame na superviziji uzivo , da bude 3 puta protagonista, da pokaže kliničko razumevanje i napredovanje i eventualno napiše još neki esej. Komisija trenera procenjuje psihoterapijski napredak studenta, a kada je potrebno, komisija može predložiti dodatnu psihoterapiju i dodatni rad na teoriji, odnosno esej iz teorije a koji je povezan sa seansom u toku prakticnog ispita...

3. Kandidat polaže ceo praktični ispit ponovo i eventualno piše dodatne eseje.

Komisija u sva 3 slučaja daje usmenu i pismenu procenu i predlaže kandidatu na šta da obrati pažnju u daljem radu.

Od studenta koji položi drugi stepen, očekuje se da sa kolegom koji je položio bar prvi stepen, ili  da sam počne da vodi svoju terapijsku grupu i to bar 80 do 100 seansi, uz superviziju.

 

Glavni trener    S P A                   Dušan Potkonjak                               

 

jun 2006. , dopunjeno  maj  2017

© 2023 by GR

This site was designed with the
.com
website builder. Create your website today.
Start Now