2. The Auxiliary
Definicija termina ( Moreno): bilo koja osoba osim direktora koja učestvuje u psihodramskoj sceni da bi pomogla protagonisti u istrazivanju njegovog problema.
2.1. Tipovi uloga ogziliera:
1. Uloga značajne osobe: ogzilieri postaje bilo koja značajna osoba iz života protagoniste: partner, dete, roditelj, prijatelj, terapeut...;
2. Dubl: alter ego protagoniste koji pomaže protagonisti da jasnije izrazi svoja unutrašnja osećanja – ekstremno važna uloga za psihodramu;
3. Podržavajuća osoba ( uopšteno): kada dramatična situacija zahteva podršku, ali ne posebnu osobu koju protagonista poznaje. Ove podržavajuće uloge mogu biti klišei, ali služe da podrže iskustvo protagoniste;
4. Figura iz fantazije: Bog, sudija, idealni roditelj, Princ na belom konju koji spašava protagonistu...;
5. Neživi objekat sa kojim protagonista ima neku relaciju: krevet, vrata, kuća...;
6. Abstraktni objekat ili kolektivni strereotip: društvo, oni, pravda, ljubav...
2.2 Funkcije ogziliera ( Zerka Moreno):
1. Reprezentacija ( representation), predstavljanje, zamena: konkretno predstavljanje nekog ili nečeg drugog. Umetnost ove funkcije je u izvlačenju gestova i sadržaja iz intervjua direktora i protagoniste, kao i iz same scene koja se dešava sa ogzilierom. Ponašanje ove uloge mora biti slično suštini ponašanja osobe koju ogzilieri predstavlja , ali ne mora da bude identično ( upravo mala doza neočekivanog ponašanja može povećati protagonistino spontano uključenje u scenu;
2. Zajedničko istraživanje ( co-investigation): kada ponašanje ogziliera služi da probudi spontanu reakciju protagoniste. Važno je da ogzilieri izražava suštinske kvalitete problematične interakcije ( u protivnom protagonista ispada iz uloge). Kao deo zajedničkog istraživanja ogzilieri može probati nešto neočekivano, ( neizrečeno) po svojoj intuiciji ili kao odgovor na direktorovu sugestiju;
3. Dubina : predstavljanje drugih na takav način da protagonista mora postati svestan dubine svojih osećanja, pomešanosti svojih motiva... npr ako ogzilieri oseti tajnost određene teme, može početi da šapuće čime protagonisti omogućava da otkriva povrljive stvari, sa druge strane ako ogzilieri počne da viče može da izazove identičan odgovor protagoniste koji mu je tada i te kako neophodan. Dodatno, ponašanje ogziliera može stimulisati protagonistu da zauzme komplementarnu ulogu _ bespomoćnost provocira protagonistu zaštitinika, sudijsko ponašanje provocira buntovničko ponašanje protagoniste...;
4. Terapijska uloga: reparativna ili terapijska uloga kada je to odgovorajuće ili uz podršku direktora...
5. Most prema realnosti: za protagonistu koji nije u kontaktu sa realnošću ovo može da bude važna uloga ogziliera- kreirajući ulogu koja podrazumeva deo „realnosti „ protagoniste i postupno uvodeći stupnjeve, za protagonistu „prihvatljive“ realnosti.
Postoje prilike kada je za protagonistu najbolje da igra sve uloge na sceni. Takva drama, drama bez ogziliera, zove se monodrama. Monodrama je ključna tehnika u Geštalt terapiji kada protagonista menja uloge koristeći jednu ili dve prazne stolice, imajući susrete sa različitim delovima sebe, ili sa sopstvenim projekcijama nekoga sa kim ima konflikt.
Monodrama se u psihodrami koristi :
a) kada je protagonista na individualnoj terapiji,
b) kada direktor smatra da je protagonisti potrebno da shvati da odgovori na sopstvena pitanja leže u njemu samom,
c) kada je protagonisti lakše da igra obe uloge na sceni više nego bilo kom ogzilieru.
2.3 Izbor ogziliera
Ogzilier može biti:
a) profesionalac - trenirani član tima, koterapeut, student na obuci iz psihodrame ili bilo ko iskusan sa psihodramskim metodom, ili
b) član grupe.
Prednost korišćenja profesionalnog ogziliera je u njegovom iskustvu da se lako zagreva za ulogu, da lakše izražava osećanja, da je spontaniji , i to posebno u ulogama koje netreniranim učesniicma psihodrame mogu da budu teške, što sve može da doprinese značajno razigravanju psihodramske scene.
Sa druge strane, prednost korišćenja članova grupe kao ogziliera je u tome što u toj ulozi mogu da mnogo dobiju npr. stidljivko igra zavodnika oko koga se devojke bore...
Važan aspekt izbora ogziliera je stepen identifikacije člana grupe sa protagonistom ili ulogom u protagonistinoj sceni. Ako ogzilieri ima konflikt u sopstvenom životu koji je sličan protagonistinom konfliktu, on može da značajno utiče na ishod protagonistine scene- pozitivno i negativno. Ako direktor nije svestan „ preklapanja“ situacije iz života ogziliera sa protagonistinom scenom i nema čvrstu kontrolu nad scenom, ogzilieri može da ubacuje svoje, a „veštačke“ sadržaje za protagonistu u njegovu dramu. Direktor ovu situaciju može da prevaziđe pitajući:“ Da li je ovo ponašanje tvog (oca, partnera)?“
2.4 Tehnike izbora ogziliera
1. direktor pita protagonistu da izabere ogziliera za određenu ulogu – najčešći način. Kasnije protagonista može biti pitan da objasni svoj izbor;
2. direktor pita članove grupe ko je dobrovoljac za ulogu – npr: „Da li je neko od članova grupe bio u situaciji kao što je protagonistina i oseća se spremnim da igra njegov dubl?“;
3. profesionalni ogzilieri – teške uloge najčešće najbolje igraju profesionalni ogzilieri;
4. direktor može protagonisti da sugeriše određene članove zato što smatra :
a) da bi bili posebno efikasni u datoj ulozi;
b) da bi mogli da dobiju puno iz date uloge;
c) da im je poznat određeni aspekt uloge;
d) da je predloženi član jedini u grupi koji može da se snađe sa vrlo usko definisanom ulogom.
5. grupa bira ogziliera – posebno efikasna tehnika u sociodrami ili u sitaciji kada je grupni proces takav da zahteva procenu suptilnih mehanizama projekcije ili otkrivanje određenih uloga u grupi.
2.5 Sharing “iz uloge“
Posle drame ogzilieri se često pita da podeli ne samo sopstvena osećanja , nego i iskustvo, osećanja „iz uloge“.
Druga tehnika za direktora može biti da posle drame pita članove grupe da prokomentarišu uloge iz drame u kojima bi se najprijatnije ili najneprijatnije osećali.
Grupa isto tako može da diskutuje naredne uloge koje bi im bilo korisno da igraju. Ovakve diskusije su za članove grupe dodatno korisne u razvijanju njihove receptivnosti za uloge ogziliera u predtojećim dramama.
2.6. Druge „ogzilieri“ uloge
a) prazna stolica: često se koristi u zagrevanju ili može predstavljati značajnu osobu u sceni kada nije uputno da se na sceni nalazi živi ogzilieri( scene jake agresije). Prazna stolica isto tako može predstavljati prepreku, emocionalnu ili fizičku blokadu. Dodatno,uz pomoć dve prazne stolice mogu se naglasiti različiti aspekti protagoniste u sceni sa živim ogzilierom;
b) tihi ogzilieri: postoje trenuci kada je dovoljno da ogzilieri bude na sceni iako ništa ne govori i ne radi, npr jednostavno je podrška, iako se generalno smatra da neiskorišćeni ogzilieri treba da bude oslobođen sa scene ako je u fokusu neka druga scena gde njegovo prisustvo nije više od značaja.
2.6 Publika kao ogzilieri
a) od članova publike može se tražiti da daju komentare, u periodu diskusije ili pauzama između scena;
b) ponekad mogu biti dodeljene specijalne uloge: neko da posmatra proces, neko da se identifikuje sa ulogama protagoniste ili ogziliera, neko da razmišlja o alternativnim rešenjima...;
c) publika može da se koristi kao objekat za izjave protagoniste;
d) „iza leđa“ tehnika: kada se direktor i protagonista slože da dobiju feedback od grupe bez direktnih konfrontacija: protagonista okreće leđa grupi kao da nije tu, a grupa zamišlja da protagonista nije tu – tako on uspeva da čuje šta drugi kažu za njega. Ova tehnika može biti deo porodičnih scena ili se koristi da potpomogne otkrivanje interaktivnih grupnih procesa;
e) Članovi publike mogu da dubliraju bilo koga otkrivajući neizrečeno u grupi.
2.7 Uputstva za ogziliera
Protagonista često menja ulogu sa ogzilierom da bi demonstrirao ponašanje koje ogzilieri treba da odigra. Direktor može tražiti od protagoniste u ulozi ogziliera da pokaže ne samo nečije reči, nego i gestove, raspoliženje, neverbalno ponašanje...
Ogzilieri treba da je u ulozi od momenta njegovog izbora.
Neka uputstva za vođenje ogziliera:
• direktor može da brifira ogziliera za njegovu ulogu, ili da to može protagonista da uradi dok direktor drži pažnju grupe;
• Ogzilieri može biti potpomognut drugim ogzilierom koji ga dublira ( bolje u sociodrami, jer je ovo projekcija projekcije i može zbuniti protagonistu);
• ako protagonista ispada iz uloge, ogzilieri mu se obraća kao da je još u ulozi da bi ga vratio;
• protagonistu povremeno treba pitati da li ogzilieri igra ulogu sa dovoljnom preciznošću
( ako ne , direktor treba da zameni ogziliera);
• pre glavne scene može da se postavi prescena koja uvodi u glavnu da bi se ogzilieri zagrejao...